Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Врховном јавном тужиоцу, кога није обавестио о седници већа као ни браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, па је одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљене АА у захтеву за заштиту законитости истиче да је Основни суд у Зрењанину побијаним првостепеним решењем одбио захтев браниоца да се окривљеној досуде трошкови кривичног поступка на име награде браниоца за састав писане завршне речи погрешно налазећи да је завршна реч браниоца саставни део одбране окривљене на главном претресу, за коју је браниоцу већ призната награда. У вези са изнетим, бранилац, даље, наводи да писано израђена завршна реч представља посебну радњу одбране прописану Закоником о кривичном поступку, која се подноси у интересу одбране и има одређену садржину, због чега се мора сматрати образложеним поднеском у смислу тарифног броја 4. став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката. Према томе, ако Основни суд у Зрењанину писано израђену завршну реч браниоца није третирао као „образложени поднесак којим се указује на чињенице које говоре у прилог одбрани“, (алинеја 12 тарифног броја 4. став 1), онда, по ставу одбране, је требало да га третира као део „писмене одбране“ (алинеја 10 истог тарифног броја).

Изнете наводе захтева за заштиту законитости, Врховни суд оцењује као неосноване.

На наведену повреду закона, бранилац окривљене указивао је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе, у образложењу свог решења на страни 3, став 1. до 4. и страни 4. став 1. дао довољне и јасне разлоге, које Врховни суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

При томе, по налажењу овога суда, писана завршна реч се не може сматрати засебном процесном радњом браниоца, с обзиром да је иста саставни део завршне речи коју бранилац усмено излаже на главном претресу, а како је то предвиђено одредбама члана 412. и 413. ЗКП.

Следствено изнетом, навођење чињеница у писаној завршној речи, које су у интересу одбране, насупрот наводима захтева, не указује да тај поднесак има карактер поднеска који је предвиђен тарифним бројем 4. став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, за чије састављање би браниоцу припала посебна накнада.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић

 

3