Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 64/11
13.10.2011. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. U.M, zbog krivičnog dela ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz- 465/11 od 14.09.2011. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/10 od 06.04.2011. godine, u sednici veća održanoj 13.10.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

                        ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 465/11 od 14.09.2011. godine podignut protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/10 od 06.04.2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Višeg suda u Beogradu K. 1152/10 od 28.04.2010. godine okr. U. M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 6. u vezi člana 113. u vezi člana 30. KZ  i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina.

 

                        Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca, okrivljenog i njegovih branilaca, Apelacioni sud u Beogradu nakon održanog pretresa je presudom Kž1 5239/10 od 06.04.2011. godine, uvažio žalbe okrivljenog i branilaca i preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni, tako što je okr. U. M. oglasio krivim zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, dok je žalbe okrivljenog i branilaca u preostalom delu, kao i žalbu javnog tužioca odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

 

                        Protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/10 od 06.04.2011. godine Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 465/11 od 14.09.2011. godine, zbog bitne povrede odredaba  krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je drugostepenom presudom povređen zakon u korist okr. U. M.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, a potom održao sednicu veća u prisustvu zamenika Republičkog javnog tužioca Tamare Mirović, koja je ostala kod navoda iz zahteva i datog predloga, okr. U. M. i branilaca adv. J. T. i adv. I. V., koji su predložili da se zahtev odbije, pa je pošto je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut i ocenio navode zahteva, našao:

 

                        Zahtev je neosnovan.

 

                        Prema navodima iz zahteva Republičkog javnog tužioca drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer je izreka presude protivrečna razlozima, u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, dati razlozi su u znatnoj meri protivrečni, a o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika. Sve to, prema stavovima iz zahteva, imalo je za posledicu povredu krivičnog zakona u smislu člana 369. tačka 3. ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

 

                        Javni tužilac vidi protivrečnost izreke i razloga presude u tome što je u izreci presude navedeno da je „okrivljeni sa gorećim delom upaljene baklje pekao oštećenog po telu ...“, dok je u obrazloženju presude navedeno da je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da je okrivljeni upaljenom bakljom pekao oštećenog, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio iz iskaza oštećenog, svedoka M. K, medicinske dokumentacije, veštačenja i dr, iako je prvostepeni sud iz ovih dokaza utvrdio da je okrivljeni pekao oštećenog po licu i telu i da je hteo da mu baklju ugura u usta.

 

                        Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka drugostepene presude u pogledu odlučne činjenice da je okrivljeni oštećenog pekao po telu kao i u pogledu odlučne činjenice da okrivljeni nije započeo radnju guranja baklje u usta oštećenog, u potpunosti je u skladu sa razlozima koji su s tim u vezi dati u drugostepenoj presudi (strane 10, 13 i 14 obrazloženja). S toga Vrhovni kasacioni sud ovaj navod zahteva o protivrečnosti izreke i razloga presude ocenjuje neosnovanim. U pravilnost činjeničnog zaključivanja drugostepenog suda ovaj sud se nije mogao upuštati jer bi to značilo ispitivanje činjeničnog stanja, na šta Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen, u smislu člana 419. ZKP, osim u slučaju iz člana 426. ZKP i to kada se kod zahteva podignutog u korist okrivljenog pojavi sumnja u pogledu istinitosti odlučnih činjenica, zbog čega nije moguće odlučiti o zahtevu, što ovde nije slučaj.

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan je i u delu u kome javni tužilac navodi da drugostepena presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, a da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da postoji znatna protivrečnost između razloga presude o sadržini isprava i zapisnika i samih tih isprava i zapisnika. Pri tome, tužilac u obrazloženju ovih navoda, u suštini iznosi činjenična pitanja i osporava činjenične zaključke drugostepenog suda o tome na koji način je oštećeni zadobio opekotine na licu, na koji način je sud utvrdio vreme trajanja napada, kako je moguće da za dve sekunde oštećeni zadobije povrede i po licu i po leđima i lumbalnoj regiji, zatim osporava ocenu iskaza oštećenog, nalaza i mišljenja veštaka, iskaza oštećenog, svedoka M.K... .

 

                        Međutim, kako je već navedeno, činjenično stanje koje je utvrđeno u redovnom postupku, ne može biti predmet ocene od strane Vrhovnog kasacionog suda prilikom odlučivanja povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, čiji je cilj, u smislu odredbe člana 419. ZKP, ispitivanje povreda zakona na koje se javni tužilac poziva u zahtevu.

 

                        Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepenom presudom, suprotno navodima zahteva, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, u smislu napred iznetih navoda zahteva, jer je drugostepeni sud u obrazloženju presude određeno i potpuno izneo koje činjenice i iz kojih razloga je uzeo kao dokazane ili nedokazane, dajući, pri tome, vrlo detaljne razloge za sve činjenične zaključke, pa dakle i razloge o tome na osnovu kojih dokaza je utvrdio način na koji je oštećeni zadobio  povrede, vreme trajanja napada, da okrivljeni nije pokušao da ugura oštećenom baklju u usta, kao i o svim ostalim bitnim činjenicama od značaja za postojanje krivičnog dela i krivice okrivljenog.

 

                        Najzad, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim i navode zahteva o učinjenoj povredi krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP.

 

                        Iz utvrđenog činjeničnog stanja opisanog u izreci i odgovarajućim delovima obrazloženja drugostepene presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje delo je okr. U.M. oglašen krivim drugostepenom presudom. S tim u vezi drugostepeni sud je u presudi dao vrlo jasne i detaljne razloge, posebno razloge za zaključak da okrivljeni opisanim radnjama nije ostvario biće krivičnog dela za koje je optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom, već krivičnog dela iz člana 23. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje delo je okrivljenog oglasio krivim.

 

                        Ocenivši, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti u celini neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 424. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar - savetnik                                                              Predsednik veća

 

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                    sudija

                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.