Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/22 ... 18/20) u daljem tekstu ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje-protivtužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Pozivanje tužilje-protivtužene u reviziji da pobijana presuda ne sadrži bitne razloge o svim relevantnim pravnim i činjeničnim pitanjima ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja saglasno odredbi člana 407. ZPP ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja-protivtužena je bila zaposlena kod tuženog-protivtužioca na poslovima ..., da bi joj rešenjem tuženog broj .. od 07.04.2017. godine prestao radni odnos kao tehnološkom višku, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena, usled ekonomskih i organizacionih promena. Tužilja je po struci ... tehničar, kod tuženog je bila zaposlena od 1990. godine, a na poslove ... raspoređena je u decembru 2016. godine. Pre tog raspoređivanja tužilja je radila u Pogonu ... . Tuženi-protivtužilac je dana 20.02.2017. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i istog dana ga objavio na oglasnoj tabli, a Pravilnik je stupio na snagu 01.03.2017. godine. Navedenim Pravilnikom ukinuto je tužiljino radno mesto i cela služba u kojoj se nalazilo njeno radno mesto. Odbor dikretora tuženog-protivtužioca je dana 13.03.2017. godine utvrdio predlog programa rešavanja viška zaposlenih koji je usvojen 24.03.2017. godine i dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Samostalnom sindikatu koji su se u vezi sa istim izjasnili. Tužilji je po osnovu prestanka radnog odnosa kao tehnološkom višku isplaćena otpremnina u iznosu od 282.853,22 dinara koji iznos je naveden u rešenju o otkazu ugovora o radu od 07.04.2017. godine. Tužilja je bila član sindikata „Sloga“. Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji je potpisala BB, zamenik generalnog direktora, a po ovlašćenju direktora VV da u njegovo ime, a za račun tuženog može potpisivati rešenja o otkazu ugovora o radu i sporazumno regulisanje međusobnih prava i obaveza po osnovu rada za zaposlene koji su utvrđeni kao višak zaposlenih, po Programu rešavanja viška zaposlenih od 24.03.2017. godine. Navedeno ovlašćenje je doneto dana 03.04.2017. godine i nije zavedeno u delovodnik tuženog, a VV nije bila upisana u registar APR kao lice ovlašćeno za zastupanje.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene odbio kao neosnovan i odlučio kao u stavovima prvom i drugom izreke prvostepene presude, na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, u vezi sa članom 188. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 13/17) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbom člana 188. istog Zakona propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstvu u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima (stav 1.). Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu (stav 2.).

Prema Konvenicji MOR-a broj 135. o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i Preporuci broj 143. o radničkim predstavnicima, odeljak 3.5. radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih, posebno otpuštanja sa posla, bazirano na njihovom statusu ili aktivnostima u svojstvu predstavnika ili na članstvu u sindikatu ili učešću u sindikalnim aktivnostima. Navedena Konvencija ratifikovana je zakonom „Službeni list SFRJ“ broj 14/82).

S obzirom na navedene zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da zaposleni koji je član sindikata ne uživa apsolutnu zaštitu od otkaza ugovora o radu za vreme svog članstva ili za vreme obavljanja funkcije u sindikatu i po prestanku funkcije, već zaštitu u pogledu statusa i aktivnosti zbog kojih ne može trpeti štetne posledice. Međutim, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi za prestanak radnog odnosa zaposlenog, nevezano za sindikalnu aktivnost, sindikalni predstavnik, odnosno član sindikata je u istom položaju kao i svi zaposleni. Uzročna veza između sindikalnog delovanja zaposlenog i dovođenja zaposlenog u nepovoljan položaj od strane poslodavca se pretpostavlja. Teret dokazivanja činjenica da razlog za prestanak radnog odnosa ili stavljanje zaposlenog u nepovoljan položaj na bilo koji način ne leži u statutu ili sindikalnom delovanju zaposlenog je na poslodavcu. Tuženi u sudskom postupku, dostavljanjem Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova od 20.02.2017. godine sa organizacionom šemom, Odluke o utvrđivanju programa viška zaposlenih u postupku privatizacije od 2015, 2016. i 2017. godine sa organizacionom šemom, predloga Programa za rešavanje viška zaposlenih iz marta 2017. godine i dokaza da je isti dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i organizaciji Samostalnog sindikata „Trayal Korporacija“ AD Kruševac, dokazao je da je prestanak radnog odnosa tužilje-protivtužene posledica ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca usled kojih je došlo ne samo zbog ukidanja radnog mesta na kome je tužilja-protivtužena radila, već i do ukidanja cele službe. U službi za ... fabrike u kojoj je radila tužilja-protivtužena svima je prestao radni odnos zbog ukidanja cele službe, a tuženi je pre donošenja rešenja koje je predmet spora doneo Prvilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je radno mesto tužilje-protivtužene ukinuto i Program rešavanja viška zaposlenih na koje su se izjasnili Nacionalna služba za zapošljavanje i sindikalna organizacija tuženog-protivtužioca koji, kao poslodavac, nije imao mogućnosti da tužilju-protivtuženu premesti na druge poslove.

Rešenje koje je predmet spora je potpisalo ovlašćeno lice, tužilji- protivtuženoj je isplaćena otpremnina, pa je tuženi u pogledu otkaza ugovora o radu primenom odredaba članova 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, u svemu postupio u skladu sa odredbama članova od 153. do 160. istog Zakona, zbog čega se navod u reviziji da je tuženi-protivtužilac smišljeno i planski odstranio tužilju-protivtuženu sa radnog mesta ne može prihvatiti kao osnovan.

Neosnovani su navodi u reviziji tužilje-protivtužene da je rešenje koje je predmet spora potpisalo neovlašćeno lice, s obzirom da se u spisima predmeta nalazi punomoćje od 03.04.2017. godine kojim je generalni direktor tuženog ovlastio zamenika generalnog direktora da u njegovo ime i za račun poslodavca može potpisivati rešenja o otkazu ugovora o radu, sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza za zaposlene koji su utvrđeni kao višak zaposlenih po Programu rešavanja viška zaposlenih od 24.03.2017. godine.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić