Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља-противтужена је благовремено изјавила ревизију, из свих законом прописаних разлога.

Испитујући побијану пресуду у границама ревизијских навода, у смислу одредбе члана 408. Закона парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/22 ... 18/20) у даљем тексту ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиље-противтужене није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Позивање тужиље-противтужене у ревизији да побијана пресуда не садржи битне разлоге о свим релевантним правним и чињеничним питањима указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, која сагласно одредби члана 407. ЗПП не представља разлог за изјављивање ревизије.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља-противтужена је била запослена код туженог-противтужиоца на пословима ..., да би јој решењем туженог број .. од 07.04.2017. године престао радни однос као технолошком вишку, због престанка потребе за обављањем послова на које је распоређена, услед економских и организационих промена. Тужиља је по струци ... техничар, код туженог је била запослена од 1990. године, а на послове ... распоређена је у децембру 2016. године. Пре тог распоређивања тужиља је радила у Погону ... . Тужени-противтужилац је дана 20.02.2017. године донео Правилник о организацији и систематизацији послова и истог дана га објавио на огласној табли, а Правилник је ступио на снагу 01.03.2017. године. Наведеним Правилником укинуто је тужиљино радно место и цела служба у којој се налазило њено радно место. Одбор дикретора туженог-противтужиоца је дана 13.03.2017. године утврдио предлог програма решавања вишка запослених који је усвојен 24.03.2017. године и достављен Националној служби за запошљавање и Самосталном синдикату који су се у вези са истим изјаснили. Тужиљи је по основу престанка радног односа као технолошком вишку исплаћена отпремнина у износу од 282.853,22 динара који износ је наведен у решењу о отказу уговора о раду од 07.04.2017. године. Тужиља је била члан синдиката „Слога“. Оспорено решење о отказу уговора о раду тужиљи је потписала ББ, заменик генералног директора, а по овлашћењу директора ВВ да у његово име, а за рачун туженог може потписивати решења о отказу уговора о раду и споразумно регулисање међусобних права и обавеза по основу рада за запослене који су утврђени као вишак запослених, по Програму решавања вишка запослених од 24.03.2017. године. Наведено овлашћење је донето дана 03.04.2017. године и није заведено у деловодник туженог, а ВВ није била уписана у регистар АПР као лице овлашћено за заступање.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је тужбени захтев тужиље-противтужене одбио као неоснован и одлучио као у ставовима првом и другом изреке првостепене пресуде, на основу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, у вези са чланом 188. Закона о раду.

Другостепени суд је закључио да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије“ број 24/05 ... 13/17) прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Одредбом члана 188. истог Закона прописано је да послодавац не може да откаже уговор о раду нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланству у синдикату или учешћа у синдикалним активностима (став 1.). Терет доказивања да отказ уговора о раду или стављање у неповољан положај запосленог није последица статуса или активности из става 1. овог члана је на послодавцу (став 2.).

Према Конвеницји МОР-а број 135. о заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу и Препоруци број 143. о радничким представницима, одељак 3.5. раднички представници уживају заштиту од сваког штетног поступка по њих, посебно отпуштања са посла, базирано на њиховом статусу или активностима у својству представника или на чланству у синдикату или учешћу у синдикалним активностима. Наведена Конвенција ратификована је законом „Службени лист СФРЈ“ број 14/82).

С обзиром на наведене законске одредбе, по оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови закључили да запослени који је члан синдиката не ужива апсолутну заштиту од отказа уговора о раду за време свог чланства или за време обављања функције у синдикату и по престанку функције, већ заштиту у погледу статуса и активности због којих не може трпети штетне последице. Међутим, уколико су испуњени законом прописани услови за престанак радног односа запосленог, невезано за синдикалну активност, синдикални представник, односно члан синдиката је у истом положају као и сви запослени. Узрочна веза између синдикалног деловања запосленог и довођења запосленог у неповољан положај од стране послодавца се претпоставља. Терет доказивања чињеница да разлог за престанак радног односа или стављање запосленог у неповољан положај на било који начин не лежи у статуту или синдикалном деловању запосленог је на послодавцу. Тужени у судском поступку, достављањем Правилника о систематизацији и организацији послова од 20.02.2017. године са организационом шемом, Одлуке о утврђивању програма вишка запослених у поступку приватизације од 2015, 2016. и 2017. године са организационом шемом, предлога Програма за решавање вишка запослених из марта 2017. године и доказа да је исти достављен Националној служби за запошљавање и организацији Самосталног синдиката „Trayal Korporacija“ АД Крушевац, доказао је да је престанак радног односа тужиље-противтужене последица економских и организационих промена код послодавца услед којих је дошло не само због укидања радног места на коме је тужиља-противтужена радила, већ и до укидања целе службе. У служби за ... фабрике у којој је радила тужиља-противтужена свима је престао радни однос због укидања целе службе, а тужени је пре доношења решења које је предмет спора донео Првилник о организацији и систематизацији послова којим је радно место тужиље-противтужене укинуто и Програм решавања вишка запослених на које су се изјаснили Национална служба за запошљавање и синдикална организација туженог-противтужиоца који, као послодавац, није имао могућности да тужиљу-противтужену премести на друге послове.

Решење које је предмет спора је потписало овлашћено лице, тужиљи- противтуженој је исплаћена отпремнина, па је тужени у погледу отказа уговора о раду применом одредаба чланова 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, у свему поступио у складу са одредбама чланова од 153. до 160. истог Закона, због чега се навод у ревизији да је тужени-противтужилац смишљено и плански одстранио тужиљу-противтужену са радног места не може прихватити као основан.

Неосновани су наводи у ревизији тужиље-противтужене да је решење које је предмет спора потписало неовлашћено лице, с обзиром да се у списима предмета налази пуномоћје од 03.04.2017. године којим је генерални директор туженог овластио заменика генералног директора да у његово име и за рачун послодавца може потписивати решења о отказу уговора о раду, споразум о регулисању међусобних права и обавеза за запослене који су утврђени као вишак запослених по Програму решавања вишка запослених од 24.03.2017. године.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучио као изреци.

Председник већа-судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић