Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač i protivnik predlagača su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju protivnika predlagača.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, citiranih u obrazloženju nižestepenih rešenja, određena je naknada za deo kat.parcele broj .. (sada broj ..), površine 945m2, upisane u LN br. .. KO ..., eksproprisane rešenjem Gradske uprave Grada Kraljeva - Odeljenja za upravljanje imovinom, Odseka za imovinskopravne poslove i poslove upravljanja imovinom od 06.02.2020. godine, u skladu sa stvarnim statusom tog zemljišta kao građevinskog zemljišta (a ne kao poljoprivrednog kako je parcela upisana u katastru nepokretnosti), kao i naknada za biljne kulture sa dela eksprorpisane parcele i obavezan je protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, da predlagaču isplati tržišnu vrednost dela eksproprisane kat. parcele i vrednost biljnih kultura u iznosima utvrđenim na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke i sudskog veštaka građevinske struke koji se koristio komparativnom metodom, uzimajući u obzir sve relevantne parametre i korektivne faktore. Ovo zbog toga što je stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina (“Službeni glasnik RS”, broj 98/2013), što znači pre eksproprijacije, predmetna katastarska parcela promenila namenu i postala građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18) bez obzira što ta promena namene i statusa zemljišta, propustom nadležnih organa uprave, nije provedena u katastru.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepena rešenja u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tačni su revizijski navodi protivnika predlagača da se novčana naknada za eksproprisano zemljište određuje prema vrsti (statusu) zemljišta u vreme donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Međutim, nije reč o naknadnoj promeni statusa zemljišta, već o tome da je pre pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji promenjen status zemljišta stupanjem na snagu planskog dokumenta (koji ga je odredio kao građevinsko zemljište), zbog čega je novčana naknada određena u skladu sa stvarnim statusom, bez obzira što ta promena nije sprovedena i evidentirana u katastru. U reviziji predlagača se osporava visina naknade odnosno pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje zasnovano na nalazu i mišljenju sudskog veštaka, što nije razlog za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Spisi predmeta Gradske uprave Grada Kraljevo - Odeljenja za upravljanje imovinom, Odseka za imovinskopravne poslove i poslove upravljanja imovinom dostavljeni su sudu radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost 10.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 476.988,75 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan 10.08.2020. godine (1 evro=117,5720 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 4.056,99 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srenjem kursu NBS na dan pokretanja postupka, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Prema stanovištu Vrhovnog suda predlagač nema pravni interes za izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja, s obzirom da je tim rešenjem dobio naknadu za eksproprisano zemljište i biljne kulture, pri čemu predlagač u toku postupka nije tražio preciziranim predlogom veći iznos u odnosu na dosuđeni, pa pobijano rešenje nema odbijajući deo, protiv koga bi, u slučaju da pobijani deo prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, predlagač mogao da izjavi reviziju koja bi bila dozvoljena, u smislu člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, revizija predlagača nije dozvoljena, zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo predlagača na izjavljivanje revizije protiv rešenja drugostepenog suda, kao i zbog nepostojanja pravnog interesa predlagača, imajući u vidu da je pobijanim rešenjem ostvrio naknadu za oduzeto zemljište.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predlagaču ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić