Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач и противник предлагача су благовремено изјавили ревизије, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизијама одлучи као о изузетно дозвољеним, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Предлагач је поднео одговор на ревизију противника предлагача.

Правноснажним решењем, применом материјалног права из одредби Закона о експропријацији и Закона о планирању и изградњи, цитираних у образложењу нижестепених решења, одређена је накнада за део кат.парцеле број .. (сада број ..), површине 945м2, уписане у ЛН бр. .. КО ..., експроприсане решењем Градске управе Града Краљева - Одељења за управљање имовином, Одсека за имовинскоправне послове и послове управљања имовином од 06.02.2020. године, у складу са стварним статусом тог земљишта као грађевинског земљишта (а не као пољопривредног како је парцела уписана у катастру непокретности), као и накнада за биљне културе са дела експрорписане парцеле и обавезан је противник предлагача, као корисник експропријације, да предлагачу исплати тржишну вредност дела експроприсане кат. парцеле и вредност биљних култура у износима утврђеним на основу налаза и мишљења судског вештака пољопривредне струке и судског вештака грађевинске струке који се користио компаративном методом, узимајући у обзир све релевантне параметре и корективне факторе. Ово због тога што је ступањем на снагу Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате-Прељина (“Службени гласник РС”, број 98/2013), што значи пре експропријације, предметна катастарска парцела променила намену и постала грађевинско земљиште на основу члана 82. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр.72/09...83/18) без обзира што та промена намене и статуса земљишта, пропустом надлежних органа управе, није проведена у катастру.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да су нижестепена решења у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима предлагача, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тачни су ревизијски наводи противника предлагача да се новчана накнада за експроприсано земљиште одређује према врсти (статусу) земљишта у време доношења правноснажног решења о експропријацији. Међутим, није реч о накнадној промени статуса земљишта, већ о томе да је пре правноснажног решења о експропријацији промењен статус земљишта ступањем на снагу планског документа (који га је одредио као грађевинско земљиште), због чега је новчана накнада одређена у складу са стварним статусом, без обзира што та промена није спроведена и евидентирана у катастру. У ревизији предлагача се оспорава висина накнаде односно правилно и потпуно утврђено чињенично стање засновано на налазу и мишљењу судског вештака, што није разлог за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП), одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије противника предлагача, у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Списи предмета Градске управе Града Краљево - Одељења за управљање имовином, Одсека за имовинскоправне послове и послове управљања имовином достављени су суду ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност 10.08.2020. године. Вредност предмета спора је износ од 476.988,75 динара, што према средњем курсу НБС на дан 10.08.2020. године (1 евро=117,5720 динара) представља динарску противвредност 4.056,99 евра.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажног решења не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по срењем курсу НБС на дан покретања поступка, то ревизија противника предлагача није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Према становишту Врховног суда предлагач нема правни интерес за изјављивање ревизије против другостепеног решења, с обзиром да је тим решењем добио накнаду за експроприсано земљиште и биљне културе, при чему предлагач у току поступка није тражио прецизираним предлогом већи износ у односу на досуђени, па побијано решење нема одбијајући део, против кога би, у случају да побијани део прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, предлагач могао да изјави ревизију која би била дозвољена, у смислу члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку и члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, ревизија предлагача није дозвољена, због непостојања општих услова од којих зависи право предлагача на изјављивање ревизије против решења другостепеног суда, као и због непостојања правног интереса предлагача, имајући у виду да је побијаним решењем остврио накнаду за одузето земљиште.

На основу члана 413. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Предлагачу не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, па је применом члана 165. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа- судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић