Istom presudom, na osnovu člana 348. stav 6. KZ, u vezi člana 80. KZ u vezi člana 79. stav 1. tačka 7. KZ, prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanja oružja i municije, bliže opisanih u izreci te presude i određeno da će se ista predati Policijskoj upravi Zaječar, na dalji postupak po pravnosnažnosti presude.

Navedenom presudom, okrivljeni AA obavezan je da na ime paušala plati sudu 8.000,00 dinara, u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 54/23 od 08.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 364/21 od 08.12.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vukojica Sekulić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u radnjama okrivljenog postoje zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 348. KZ, ali i obeležja prekršaja iz drugog zakona – Zakona o oružju i municiji, pa s obzirom da postoje zakonska obeležja i krivičnog dela i prekršaja, odluka se mora doneti u korist okrivljenog, pa ga je trebalo osloboditi od optužbe.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisano u izreci te presude, u uračunljivom stanju, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, neovlašćeno držao vatreno oružje suprotno članu 5. stav 2. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o oružju i municiji, na taj način što je bez dozvole nadležnog organa MUP-a držao oružje i municiju, bliže navedenu u izreci te presude, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela, čime je izvršio krivično delo nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Odredbom člana 348. stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz radnji opisanih u izreci prvostepene presude proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim u ovom krivičnom postupku, pa okolnost da se u ovim radnjama eventualno stiču i bitni elementi prekršaja nisu od uticaja na postojanje krivičnog dela, kao i za mogućnost vođenja krivičnog postupka i izricanje krivične sankcije, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da je krivično gonjenje vlasnika oružja isključeno u periodu važenja Naredbe o legalizaciji, a okrivljeni je oglašen krivim za period izvršenja krivičnog dela i u vreme kada je legalizacija bila u toku (prvostepeni sud u obrazloženju svoje odluke navodi da je legalizacija sprovedena u periodu od 12.03.2020. godine do 16.06.2020. godine, kao i da je ista produžena do 17.08.2020. godine), s tim da je osim roka legalizacije navedenog u prvostepenoj presudi legalizacija bila na snazi i u ranijem periodu i važila je po navodima branioca ceo period izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, a koju činjenicu prvostepeni sud nije utvrdio.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, odbrana okrivljenog je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude iznela identične navode, a drugostepeni sud je te žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje odluke (strana 3. stav 2. obrazloženja) izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA ukazuje se i da je u konretnom slučaju propušteno da se u dokaznom postupku izvede dokaz veštačenjem oduzetog oružja i municije od okrivljenog, pa je zaključak da se radi o vatrenom oružju i municiji ostao u domenu sumnje, a ne dokazane činjenice, jer je predmet izvršenja ovog krivičnog dela funkcionalno i tehnički ispravno oružje, kao i naznačenje o kojoj vrsti oružja i municije se radi. Nadalje, u zahtevu se navodi da okrivljeni nije imao saznanje da u zaključanom ormanu koji se nalazi u garaži porodične kuće stoji oružje i municija, koje je najpre pripadalo njegovom pokojnom dedi, a koga je nasledio njegov pokojni otac, da u porodičnoj kući, u spornom periodu okrivljeni faktički nije ni boravio, jer se nalazio na privremenom radu u inostranstvu i kod devojke u Beogradu, na poznatoj adresi, pa tokom krivičnog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je kod okrivljenog postojala svest i volja da manifestuje vlast nad tim oružjem i municijom, odnosno da isto drži kao svoje. Na navedeni način, po nalaženju Vrhovnog suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je u konkretnom slučaju u sporno vreme izvršenja krivičnog dela (jer je izrekom prvostepene presude kao vreme obuhvaćen i period od 02.01.2018. godine do 18.09.2020. godine), što znači da je prvi datum, kao početak izvršenja krivičnog dela sud uzeo u obzir dan kada je preminuo otac okrivljenog, dok je drugi datum određen na osnovu datuma oduzimanja oružja i municije od optuženog po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Zaječar, što izreku čini nejasnom. Ovo stoga što je na osnovu člana 29. stav 1. Zakona o oružju i municiji, okrivljeni imao zakonsku mogućnost da u roku od 45 dana od smrti lica koje je imalo registrovano oružje, kao lice u čijem se posedu ovo oružje zateklo, obavesti najbližu jedinicu MUP-a radi preuzimanja oružja, pa je kao datum početka izvršenja krivičnog dela morao biti nakon isteka ovog zakonskog roka.

Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva kao razlog podnošenja ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, kako u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, to zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 498. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, podneti zahtev u ovom delu odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,                                                                                                                             

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić