Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu štete za period od aprila 2014. godine zaključno sa aprilom 2018. godine, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužiocu rešenjem SO Podujevo, Sekreterijata za društevnu delatnost od 06.11.1989. godine priznato svojstvo mirnodopskog vojnog invalida VIII grupe sa 40% invaliditeta počev od 01.07.1986. godine, te da ima pravo na ličnu invalidninu sve dok postoje zakonski uslovi za korišćenje ostvarenog prava, da tužena počev od marta 1999. godine nije isplaćivala tužiocu invalidninu, zbog čega je u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju je njen organ prouzrokovao tužiocu, jer je bila u obavezi da tužiocu isplaćuje pripadajuće mesečne iznose invalidnine sve dok za to postoje zakonom propisani uslovi, a tužena je suprotno tome, bez opravdanog razloga prestala sa isplatom naknada kao stečenog prava, čime je tužiocu pričinila štetu koju je dužna da nadoknadi. Tužena nije dokazala da su prestali da postoje zakonski uslovi za ostvarivanje utvrđenog prava tužioca koje je priznato rešenjem, u odnosu na koje nižestepeni sudovi zaključuju da ne ukazuje na postojanje privremene situacije, već proizvode pravno dejstvo sve dok u propisanom upravnom postupku ne bude izmenjeno ili ukinuto.

Imajući u vidu da je u primeni materijalnog prava pravnosnažno odlučeno u skladu sa presudama ovoga suda u predmetima u kojima je odlučeno o tužbenim zahtevima koji se zasnivaju na bitno istom činjeničnom osnovu, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, navodi tužene o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 08.05.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 912.993,84 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić