Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Ставом 2. истог члана, прописано је да испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву тужиоца за накнаду штете за период од априла 2014. године закључно са априлом 2018. године, у чињенично-правној ситуацији да је тужиоцу решењем СО Подујево, Секретеријата за друштевну делатност од 06.11.1989. године признато својство мирнодопског војног инвалида VIII групе са 40% инвалидитета почев од 01.07.1986. године, те да има право на личну инвалиднину све док постоје законски услови за коришћење оствареног права, да тужена почев од марта 1999. године није исплаћивала тужиоцу инвалиднину, због чега је у смислу члана 172. Закона о облигационим односима одговорна за штету коју је њен орган проузроковао тужиоцу, јер је била у обавези да тужиоцу исплаћује припадајуће месечне износе инвалиднине све док за то постоје законом прописани услови, а тужена је супротно томе, без оправданог разлога престала са исплатом накнада као стеченог права, чиме је тужиоцу причинила штету коју је дужна да надокнади. Тужена није доказала да су престали да постоје законски услови за остваривање утврђеног права тужиоца које је признато решењем, у односу на које нижестепени судови закључују да не указује на постојање привремене ситуације, већ производе правно дејство све док у прописаном управном поступку не буде измењено или укинуто.

Имајући у виду да је у примени материјалног права правноснажно одлучено у складу са пресудама овога суда у предметима у којима је одлучено о тужбеним захтевима који се заснивају на битно истом чињеничном основу, у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за изузетну дозвољеност ревизије. Врховни суд је оценио да не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, као ни разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Такође, наводи тужене о чињеничном стању не представљају правно релевантни основ за изјављивање посебне ревизије из те законске одредбе.

Имајући у виду изнето, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом oдредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и оценио да ревизија тужене није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 08.05.2017. године, а вредност предмета спора је 912.993,84 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, изјављена ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић