Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti prvna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Tužilac je podnetom tužbom tražio isplatu novčanog potraživanja na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, u visini razlike između iznosa ugovorenog kolektivnim ugovorom utženog i iznosa koji su mu po tom osnovu isplaćeni u spornom periodu.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je našao da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi razmatranja spornog pravnog pitanja da li je visina troškova ishrane u toku rada u njegovom kolektivnom ugovoru iskazana u bruto ili neto iznosu.

Pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada, predviđeno članom 118. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, ostvaruje se u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način. Bez obzira na ustanovljen princip bruto zarade, koja u skladu sa članom 105. navedenog zakona sadrži u sebi poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade, pojedinačne odredbe kolektivnog ugovora i ugovora o radu tumače se onako kako glase. U situaciji kada su u kolektivnom ugovoru navede konkretan novčani iznos koji se na ime naknade troškova za ishranu u toku rada ima isplatiti zaposlenom, ne može se na štetu zaposlenog pretpostaviti da je reč o ugovorenom bruto iznosu, jer to nije izričito predviđeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu očigledno je niža od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije, predviđene navedenom zakonskom odredbom, zbog čega je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, obzirom da odgovor na reviziju nije obavezan niti nužan u postupku po vanrednom pravnom leku u smislu člana 154. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke shodno članu 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković