Vrhovni sud, sudija Vladislava Milićević, određena Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu člana 7. stav 5. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Rajko Jelušić, advokat iz ..., odlučujući o prigovoru radi ubrzanja postupka, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je dana 10.07.2024.godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, prigovor predlagača AA iz ... za ubrzavanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev 7152/2024.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je, preko punomoćnika, podneo Vrhovnom sudu 10.05.2024. godine, prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev 7152/2024, u kom je naveo da je 06.11.2023. godine izjavio reviziju protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5623/2023 od 15.12.2023. godine kojom je (u ponovljenom postupku pred tim sudom) preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu P 1843/20 od 01.07.2021. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca-ovde predlagača. Predložio da se utvrdi da je u postupku koji se vodi pred Vrhovnim sudom Rev 7152/2024 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i odredi mera radi delotvornog ubrzanja i odlučivanja u postupku.

Odlučujući o prigovoru, na osnovu članova 7. 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23), Vrhovni sud je ocenio da je prigovor neosnovan.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog suda utvrđeno je da je tužilac AA iz ... podneo Višem sudu u Beogradu inicijalni akt dana 31.12.2015. godine radi naknade štete, da je predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž 5623/2023, sa predmetom Višeg suda u Beogradu P 1843/20, dostavljen Vrhovnom sudu dana 02.04.2024. godine, da je dana 08.04.2024. godine predat savetniku u pripremnom odeljenju, a nakon toga dana 19.06.2024. godine predat sudiji izvestiocu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/07, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka.

Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog suda Rev 7125/2024 . Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do 5 godina.

U konkretnom slučaju, inicijalni akt je podnet 31.12.2015. godine. Radi se o naknadi štete. Predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž 5623/2023, sa predmetom Višeg suda u Beogradu P 1843/20, je po reviziji predlagača izjavljenoj 07.02.2024. godine dostavljen Vrhovnom sudu dana 02.04.2024. godine.

Vrhovni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iako se radi o potraživanju naknade štete, s obzirom na to da je postupak pravnosnažno okončan pred nižestepnim sudovima u granicama razumnog roka imajući u vidu da je o tužbenom zahtevu odlučeno presudom Višeg suda u Beogradu P 1843/20 od 01.07.2021. godine koja je postala pravnosnažna donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 od 12.05.2021. godine što je bez sumnje bilo u okviru roka od 5 godina (na čiju dužinu je uticala činjenica da je da je prvobitno doneta prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu P 2196/15 od 27.11.2017. godine kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1555/18 od 28.05.2020. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje). Činjenica da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 od 12.05.2021. godine po reviziji ukinuta rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 14613/2022 od 27.09.2023. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak nije od uticaja. Naime, u ponovljenom postupku Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž 5626/23 od 15.12.2023. godine. Pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim sudom, jer od dana dostavljanja predmeta Vrhovnom sudu 02.04.2024. godine po reviziji predlagača izjavljenoj protiv presude Apelacioni sud u Beogradu Gž 5626/23 od 15.12.2023. godine do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka 10.05.2024. godine nije prošlo devet meseci, pa upravo iz ovih razloga postupanje Vrhovnog suda se ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Pored toga, odluka u predmetu Vrhovnog suda Rev 7152/2024 je doneta 25.06.2024. godine, u toku je izrada odluke radi otpravljanja iz suda, pa nema razloga za nalaganje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što predstavlja još jedan razlog za odluku o neosnovanosti prigovora predlagača.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

S u d i j a

Vladislava Milićević, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom sudu, u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković