Врховни суд, судија Владислава Милићевић, одређена Годишњим распоредом послова у суду у смислу члана 7. став 5. Закона о заштити права на суђење у разумном року, у предмету предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Рајко Јелушић, адвокат из ..., одлучујући о приговору ради убрзања поступка, након спроведеног испитног поступка, донео је дана 10.07.2024.године,

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, приговор предлагача АА из ... за убрзавање поступка у предмету Врховног суда Рев 7152/2024.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је, преко пуномоћника, поднео Врховном суду 10.05.2024. године, приговор ради убрзавања поступка у предмету Врховног суда Рев 7152/2024, у ком је навео да је 06.11.2023. године изјавио ревизију против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5623/2023 од 15.12.2023. године којом је (у поновљеном поступку пред тим судом) преиначена првостепена пресуда Вишег суда у Београду П 1843/20 од 01.07.2021. године и одбијен тужбени захтев тужиоца-овде предлагача. Предложио да се утврди да је у поступку који се води пред Врховним судом Рев 7152/2024 повређено право предлагача на суђење у разумном року и одреди мера ради делотворног убрзања и одлучивања у поступку.

Одлучујући о приговору, на основу чланова 7. 9. и 10. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15 и 92/23), Врховни суд је оценио да је приговор неоснован.

Након спроведеног испитног поступка, на основу електронског извештаја писарнице Врховног суда утврђено је да је тужилац АА из ... поднео Вишем суду у Београду иницијални акт дана 31.12.2015. године ради накнаде штете, да је предмет Апелационог суда у Београду Гж 5623/2023, са предметом Вишег суда у Београду П 1843/20, достављен Врховном суду дана 02.04.2024. године, да је дана 08.04.2024. године предат саветнику у припремном одељењу, а након тога дана 19.06.2024. године предат судији известиоцу.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљени суд правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Одредбом члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ“-Међународни уговори бр. 9/03, 5/05 и 7/07, „Службени гласник РС“-Међународни уговори бр. 12/10 и 10/15), између осталог, прописано је да свако током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом образованим на основу закона.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог органа, природа или врста предмета суђења или истраге, начина предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим и поштовање редоследа решавања предмета и законски разлози за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Разумна дужина трајања судског поступка представља оптимално потребно време да се одлучи о праву странке које је спорно, да би се отклонила неизвесност, а странка добила сазнање да ли јој спорно право припада, чиме се обезбеђује правна сигурност странака.

Оптимално време потребно за окончање поступка је релативна категорија која се процењује у сваком конкретном случају на основу околности које се тичу сложености чињеничних и правних питања у судском поступку, понашања подносиоца захтева за заштиту права на суђење у разумном року, поступања суда, природе захтева, односно значаја предмета спора за подносиоца захтева.

Имајући у виду наведене законске одредбе, у контексту утврђених чињеница, Врховни суд је закључио да предлагачу није повређено право на суђење у разумном року у предмету Врховног суда Рев 7125/2024 . Време трајања поступка у целини је битно мерило за примену стандарда права на суђење у разумном року. Европски суд за људска права је кроз своју праксу оквирно утврдио време трајања поступка у различитим инстанцама изражавајући мишљење да је у границама разумног рока другостепени поступак који траје до 5 година.

У конкретном случају, иницијални акт је поднет 31.12.2015. године. Ради се о накнади штете. Предмет Апелационог суда у Београду Гж 5623/2023, са предметом Вишег суда у Београду П 1843/20, је по ревизији предлагача изјављеној 07.02.2024. године достављен Врховном суду дана 02.04.2024. године.

Врховни суд налази да предлагачу није повређено право на суђење у разумном року, иако се ради о потраживању накнаде штете, с обзиром на то да је поступак правноснажно окончан пред нижестепним судовима у границама разумног рока имајући у виду да је о тужбеном захтеву одлучено пресудом Вишег суда у Београду П 1843/20 од 01.07.2021. године која је постала правноснажна доношењем пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6286/21 од 12.05.2021. године што је без сумње било у оквиру рока од 5 година (на чију дужину је утицала чињеница да је да је првобитно донета првостепена пресуда Вишег суда у Београду П 2196/15 од 27.11.2017. године којом је одлучено о тужбеном захтеву укинута решењем Апелационог суда у Београду Гж 1555/18 од 28.05.2020. године и предмет враћен на поновно суђење). Чињеница да је пресуда Апелационог суда у Београду Гж 6286/21 од 12.05.2021. године по ревизији укинута решењем Врховног касационог суда Рев 14613/2022 од 27.09.2023. године и предмет враћен другостепеном суду на поновни поступак није од утицаја. Наиме, у поновљеном поступку Апелациони суд у Београду је донео пресуду Гж 5626/23 од 15.12.2023. године. Право предлагача није повређено ни у поступку пред Врховним судом, јер од дана достављања предмета Врховном суду 02.04.2024. године по ревизији предлагача изјављеној против пресуде Апелациони суд у Београду Гж 5626/23 од 15.12.2023. године до подношења приговора за убрзање поступка 10.05.2024. године није прошло девет месеци, па управо из ових разлога поступање Врховног суда се не може оценити као неажурно или ван разумног рока.

Поред тога, одлука у предмету Врховног суда Рев 7152/2024 је донета 25.06.2024. године, у току је израда одлуке ради отправљања из суда, па нема разлога за налагање процесних радњи које делотворно убрзавају поступак у смислу одредбе члана 11. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, што представља још један разлог за одлуку о неоснованости приговора предлагача.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 10. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

С у д и ј а

Владислава Милићевић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења предлагач има право жалбе

Врховном суду, у року од 8 дана

од дана пријема решења.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић