Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 835/10
04.03.2010. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Sonje Brkić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca G.K. iz O. koga zastupa M.P. advokat iz O., protiv tužene Republike Srbije – RUJP, Odeljenje finansijske policije S., Služba O., koju zastupa Republički javni pravobranilac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Somboru Gž.1698/08 od 20.01.2009. godine, u sednici održanoj dana 04.03.2010. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Somboru Gž.1698/08 od 20.01.2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Okružnog suda u Somboru Gž.1698/08 od 20.01.2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Opštinskog suda u O. P. ... od 17.04.2008. godine kojom je: odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu po osnovu sticanja bez osnova isplati 563.767,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2002. godine do isplate i da tužiocu naknadi troškove postupka; obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 7.500,00 dinara.
Protiv ove drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama određenim zakonom u smislu odredaba člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04), koje se primenjuju na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.111/09), budući da je revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude pre 29.12.2009. godine i našao da su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.
2.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tužilac ne pobija navedenu drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 398. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.
Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za isplatu iznosa od 563.767,13 dinara na ime vraćanja stečenog bez osnova u smislu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, obzirom da je ovaj iznos tužilac platio na osnovu pravnosnažne odluke organa tužene od 30.03.2002. godine, potvrđene rešenjem glavnog inspektora Finansijske policije RUJP-a od 05.07.2002. godine – protiv kog rešenja je tužilac pokrenuo i upravni spor u kome je njegova tužba odbijena presudom Vrhovnog suda Srbije U. ... od 29.08.2003. godine, da ovaj osnov nije otpao, a tužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu izvršenjem navedene odluke organa tužene mimo utvrđene obaveze na plaćanje iz ovih odluka i to zbog protivpravnih radnji organa za čiji sud odgovara tužena u smislu člana 172. ZOO.
Kako se zakonitost odluka upravnih organa ne ocenjuje u parničnom postupku, tužilac je zakonitost navedenih upravnih akata i pravilnost obračuna utvrđene obaveze koju je isplatio mogao osporavati samo u postupku pred nadležnim organom i u upravnom sporu, pa imajući u vidu da navedena pravnosnažna odluka organa tužene nije poništena, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.
Pravilno su nižestepeni sudovi odlučili i o troškovima postupka.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 405. stav 2. ZPP odbio kao neosnovanu reviziju tužioca i odlučio da ne obrazlaže detaljno ovu presudu obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, a obrazlaganjem presude kojom se revizija tužioca odbija se ne bi postiglo ni novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević, s.r.