Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev Grada Novog Pazara za utvrđenje ništavosti ugovora o zakupu stana od 24.04.2008. godine i predaju stana tužiocu, u činjenično-pravnoj situaciji da je predmetnim ugovorom o zakupu stana zaključenim 24.04.2008. godine između Opštine Novi Pazar i tuženog AA, zamenjen ugovor o zakupu istog stana od 12.03.2001. godine datog tuženom u zakup radi rešavanja njegovog stambenog pitanja kao zaposlenog u organu jedinice lokalne samouprave, dakle zaključenog sa zaposlenim koji spada u krug lica iz odredbe člana 9. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Navodima revizije nije dovedena u sumnju pravilnost zaključka nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva. Revident se samo načelno pozvao na član 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije i Uredbu o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika javnih sredstava u državnoj svojini iz 2002. godine, što se ne može uzeti kao relevantan razlog za ocenu izuzetne dozvoljenosti revizije u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu presuda nižestepenih sudova i navode iznete u reviziji, koja ne sadrži konkretizovane navode vezane za pravno pitanje koje bi trebalo razmotriti, niti su priložene odluke suda iz kojih bi proizilazila takva potreba, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom nepotkrepljeno predlaže i da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 06.02.2015. godine, a označena vrednost predmeta spora iznosi 4.000.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1Є=122,4398) odgovara dinarskoj protivvrednosti 32.669,12 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora evidentno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković