Rev2 2295/2024 3.19.1.25.1.4; 3.5.9

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2295/2024
21.08.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Gimnazije u Kuršumliji, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, Odeljenje u Nišu, radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1265/2024 od 15.05.2024. godine, u sednici održanoj 21.08.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1265/2024 od 15.05.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1265/2024 od 15.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 183/2022 od 13.03.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i naloženo tuženoj da u korist tužilje za period od novembra 2003. godine do avgusta 2005. godine uplati razliku između prethodno uplaćenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do pune visine poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na ostvarenu isplaćenu neto zaradu, na pojedinačne mesečne iznose dela neto zarade, bliže označene u tom stavu izreke, po stopama koje se primenjuju na dan uplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da tužena za isti period uplati razliku od prethodno uplaćenih doprinosa i doprinosa do pune visine pripadajućih poreza i doprinosa na ostvarenu isplaćenu bruto zaradu u korist tužilje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, obračunatu do iznosa utvrđene razlike neisplaćene neto zarade iz stava prvog izreke presude do iznosa ostvarene a neisplaćene bruto zarade, kao i za mesece decembar 2006. godine i avgust 2007. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji nadoknadi parnične troškove od 155.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1265/2024 od 15.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno, na osnovu člana 404. ZPP izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom tužilji nije priznato pravo na uplatu doprinosa na razliku iznosa pripadajuće neto zarade (koji deo zahteva je usvojen nepobijanim delom prvostepene presude) i obračunate bruto zarade za sporni vremenski period. Odluka je zasnovana na odredbama člana 105. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 13/17), te članova 51. i 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/04 ... 7/17), po kojima se doprinosi obračunavaju i isplaćuju nadležnim fondovima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje iz zarade na iznos koji zaposleni prima na ruke, a ne na iznos zarade koji u sebi sadrži doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pobijanom odlukom nije odstupljeno od sudske prakse u primeni materijalnog prava, pošto se zaposlenom ne isplaćuje bruto zarada koja po članu 105. stav 2. Zakona o radu predstavlja obračunsku kategoriju, pa ne postoje pravna pitanja zbog kojih bi u konkretnom slučaju bilo opravdano odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao o posebnoj.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

U parnicama iz radnog odnosa revizija je uvek dozvoljena po članu 441. ZPP u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U imovinskopravnim sporovima iz radnog odnosa revizija je dozvoljena po opštem režimu iz člana 403. ZPP, čijim stavom 3. je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi činidbe - uplate doprinosa podneta je 01.07.2023. godine, vrednost predmeta spora je 105.011,00 dinara i ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković