Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1265/2024 од 15.05.2024. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и првостепена пресуда потврђена у ставу другом изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено, на основу члана 404. ЗПП изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Правноснажном пресудом тужиљи није признато право на уплату доприноса на разлику износа припадајуће нето зараде (који део захтева је усвојен непобијаним делом првостепене пресуде) и обрачунате бруто зараде за спорни временски период. Одлука је заснована на одредбама члана 105. став 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 13/17), те чланова 51. и 37. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС“ бр. 84/04 ... 7/17), по којима се доприноси обрачунавају и исплаћују надлежним фондовима и Националној служби за запошљавање из зараде на износ који запослени прима на руке, а не на износ зараде који у себи садржи доприносе који се плаћају из зараде.

По становишту Врховног суда, побијаном одлуком није одступљено од судске праксе у примени материјалног права, пошто се запосленом не исплаћује бруто зарада која по члану 105. став 2. Закона о раду представља обрачунску категорију, па не постоје правна питања због којих би у конкретном случају било оправдано одлучивање о изјављеној ревизији, као о посебној.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије као редовне по члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

У парницама из радног односа ревизија је увек дозвољена по члану 441. ЗПП у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У имовинскоправним споровима из радног односа ревизија је дозвољена по општем режиму из члана 403. ЗПП, чијим ставом 3. је прописано да ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради чинидбе - уплате доприноса поднета је 01.07.2023. године, вредност предмета спора је 105.011,00 динара и не прелази имовински цензус који омогућује изјављивање ревизије.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић