Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4171/2023
01.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana B. Jovanović advokat iz ..., protiv tužene „Škola mode i lepote“ iz Niša, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2991/2023 od 16.08.2023. godine, u sednici održanoj dana 01.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2991/2023 od 16.08.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2991/2023 od 16.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2991/2023 od 16.08.2023. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 211/2022 od 17.05.2023. godine u stavu drugom, trećem, odbijajućem delu stava četvrtog i stavu petom izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji za period od 01.01.2019.godine do 31.01.2022.godine na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, da se obaveže tužena da na iznose naknada na ime troškova ishrane u toku rada i troškova za korišćenje godiišnjeg odmora u ime i za račun tužilje izvrši obračun i uplatu svih vrsta doprinosa, kao i poreza na dohodak gtađana i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kod utvrđenja da je tužilja kao zaposlena kojoj se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnoj službi, kao korisnik budžetskih sredstava, ostvarila pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Revizijom se neosnovano ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse. Postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Preuzmite dokument u PDF formatu