Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 326/22 od 28.02.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženih i ukinuta presuda Osnovnog suda u Užicu P 928/20 od 19.11.2021. godine u delu izreke pod I, pa je odbačena kao nedozvoljena tužba tužilaca u delu tužbenog zahteva kojim su tražili da sud utvrdi da tužioci u odnosu na tužene imaju pravo svojine na parcelama i udelima bliže označenim u pomenutom stavu prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženih u odnosu na izreku pod II iste presude. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u izreci pod III iste presude tako što su obavezani tužioci da, kao solidarni dužnici, tuženima, kao solidarnim poveriocima, na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 552.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 5 , u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Po članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude ( stav 2 ).

Revizijom se osporava pravilnost drugostepene odluke kojom je, odlučujući o žalbi tuženih, ukinuta prvostepene presuda i odbačena tužba u delu kojim su tužioci tražili da se prema tuženima utvrdi njihovo pravo susvojine na određenim nepokretnostima.

Tužba u ovom sporu podneta je 29.10.2015. godine. Kao vrednost predmeta spora u tužbi označen je iznos od 200.000,00 dinara (1.659,63 evra).

U konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na utvrđenje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema tome, kako u konkretnoj situaciji revizija ne bi bila dozvoljena protiv pravnosnažne presude, s obzirom na to da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan u smislu odredbe člana 420. stav 1. i 2. ZPP.

Nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Naime, kada je drugostepeni sud po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, po vrsti odluke to je učinjeno rešenjem i u tim slučajevima je eliminisana primena pomenute odredbe zakona, jer se o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP.

Citirana odredba člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP sadrži i deo koji zahteva da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, što znači meritorno okončanje spora. Rešenjem kojim se odbacuje tužba ne odlučuje se o tužbenom zahtevu, a time i pravu na čije ostvarenje je zahtev usmeren. Imajući u vidu predmet spora, konkretno zahtev tužilaca da se prema tuženima utvrdi njihovo pravo susvojine na određenim nepokretnostima, te da je rešenjem drugostepenog suda tužba odbačena u tom delu, u tom slučaju revizija tužilaca nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković