Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж 326/22 од 28.02.2022. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба тужених и укинута пресуда Основног суда у Ужицу П 928/20 од 19.11.2021. године у делу изреке под I, па је одбачена као недозвољена тужба тужилаца у делу тужбеног захтева којим су тражили да суд утврди да тужиоци у односу на тужене имају право својине на парцелама и уделима ближе означеним у поменутом ставу првостепене пресуде. Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена жалба тужених у односу на изреку под II исте пресуде. Ставом трећим изреке, преиначена је одлука о трошковима парничног поступка садржана у изреци под III исте пресуде тако што су обавезани тужиоци да, као солидарни дужници, туженима, као солидарним повериоцима, на име трошкова парничног поступка исплате износ од 552.250,00 динара.

Против правноснажног решења другостепеног суда, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 5 , у вези члана 420. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) Врховни суд је утврдио да ревизија тужилаца није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. По члану 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ревизија против решења из става један није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде ( став 2 ).

Ревизијом се оспорава правилност другостепене одлуке којом је, одлучујући о жалби тужених, укинута првостепене пресуда и одбачена тужба у делу којим су тужиоци тражили да се према туженима утврди њихово право сусвојине на одређеним непокретностима.

Тужба у овом спору поднета је 29.10.2015. године. Као вредност предмета спора у тужби означен је износ од 200.000,00 динара (1.659,63 евра).

У конкретном случају ради се о имовинскоправном спору који се односи на утврђење у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Према томе, како у конкретној ситуацији ревизија не би била дозвољена против правноснажне пресуде, с обзиром на то да вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан у смислу одредбе члана 420. став 1. и 2. ЗПП.

Нема места примени одредбе члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП којом је прописано да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака. Наиме, када је другостепени суд по члану 403. став 2. тачка 3. ЗПП укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу, по врсти одлуке то је учињено решењем и у тим случајевима је елиминисана примена поменуте одредбе закона, јер се о ревизији одлучује применом члана 420. ЗПП.

Цитирана одредба члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП садржи и део који захтева да другостепени суд усвоји жалбу, укине првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака, што значи мериторно окончање спора. Решењем којим се одбацује тужба не одлучује се о тужбеном захтеву, а тиме и праву на чије остварење је захтев усмерен. Имајући у виду предмет спора, конкретно захтев тужилаца да се према туженима утврди њихово право сусвојине на одређеним непокретностима, те да је решењем другостепеног суда тужба одбачена у том делу, у том случају ревизија тужилаца није дозвољена по члану 403. став 2. тачка 3. ЗПП.

На основу члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић