Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1651/2022
22.10.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Tomić, advokat iz ..., protiv tužene Ekonomsko trgovinske škole „Jovan Cvijić“ Štrpce, čiji je punomoćnik Zoran Saveljić, advokat iz ..., radi poništaja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 63/21 od 11.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 63/21 od 11.01.2022. godine u delu kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P1 363/21 od 22.09.2021. godine u stavu prvom izreke.

USVAJA SE revizija tužioca i UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Leskovcu Gž1 63/21 od 11.01.2022. godine u delu kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P1 363/21 od 22.09.2021. godine u stavu prvom izreke i rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P1 363/21 od 22.09.2021. godine u stavu prvom izreke i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 63/21 od 11.01.2022. godine u delu kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P1 363/21 od 22.09.2021. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 63/21 od 11.01.2022. godine u delu kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P1 363/21 od 22.09.2021. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P1 363/21 od 22.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca u delu kojim je tražio da se poništi Aneks ugovora o radu tužene broj .. od 01.09.2018. godine, zaključen između tužioca i tužene, kojim se menja procenat radnog angažovanja od punog radnog vremena na 25% u školskoj 2018/19. godini. Stavom drugim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje tužene broj .. od 01.09.2018. godine, kojim je tužiocu utvrđena struktura i raspored obaveza u školskoj 2018/19. godini i smanjena norma radnog angažovanja na 25%. Stavom trećim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje tužene broj .. od 01.09.2018. godine, kojim je tužiocu utvrđena zarada u školskoj 2018/19. godini sa smanjenom normom na 25%. Stavom četvrtim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca u delu kojim je tražio da se poništi drugostepena odluka školskog odbora tužene broj .. od 05.03.2019. godine. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 61.500,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž1 63/21 od 11.01.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P1 363/21 od 22.09.2021. godine.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U drugom stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija. Odredbom člana 420. stav 6. istog zakona, propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Vrhovni sud je našao da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca u delu odluke koji se odnosi na Aneks ugovora o radu tužene broj .. od 01.09.2018. godine, radi ujednačavanja sudske prakse, imajući pri tom u vidu da je o pitanju blagovremenosti tužbe za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.10.2021. godine usvojen zaključak, prema kome se u odnosu na ugovor o radu i njegove izmene i dopune (aneks), može tražiti utvrđenje ništavosti iz razloga koje propisuje Zakon o radu, kao i Zakon o obligacionim odnosima. Prema tom zaključku tužba za utvrđenje ništavosti ne zastareva, dok se na pravne posledice ništavosti ugovora primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Iz izloženih razloga, shodno članu 404. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u navedenom delu, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene škole zaposlen na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 01.09.2007. godine na poslovima profesora ... . Aneksom ugovora o radu broj .. od 01.09.2018. godine, zaključenim između tužioca i tužene, promenjen je procenat radnog angažovanja tužioca u školskoj 2018/19. godini, od punog radnog vremena do 25 % ( sa četiri časa nedeljne norme). Rešenjima tužene donetim pod istim delovodnim brojem .. od 01.09.2018. godine, tužiocu je utvrđena struktura i raspored obaveza u školskoj 2018/19. godini i utvrđen je koeficijent za obračun i isplatu zarade prema nepunom radnom vremenu od 25%. Navedeni Aneks i rešenja tužilac je primio 25.12.2018. godine, a dana 28.12.2018. godine je, preporučenom pošiljkom, izjavio pravni lek na koji je Školski odbor tužene odgovorio dopisom pod nazivom „odgovor na prigovor“, broj .. od 05.03.2019. godine. Tužilac je tužbu u konkretnom slučaju podneo dana 04.04.2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, te odredaba čl. 193, 195. i 172. Zakona o radu, odbacili tužbu tužioca, kao neblagovremenu i nedozvoljenu. U odnosu na tužbu u delu koji se odnosi na Aneks ugovora o radu broj .. od 01.09.2018. godine su ocenili da je tužba neblagovremena, zbog toga što je podneta po proteku roka iz člana 195. Zakona o radu, budući da je tužilac za povredu prava saznao u momentu prijema aneksa, 25.12.2018. godine, dok je tužbu podneo dana 04.04.2019. godine.

Ovakav zaključak nišestepenih sudova je, a imajući u vidu napred navedeni zaključak Građanskog odeljenja VKS, po stanovištu Vrhovnog suda, pravno neutemeljen.

Naime, odredbom člana 9. stav 2. Zakona o radu, propisano je da su pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog ništave.

Članom 11. stav 1. istog zakona je propisano da se ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje pred nadležnim sudom, a prema stavu 2. tog člana, pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.

Imajući u vidu propisano citiranim odredbama zakona, tužba za utvrđenje ništavosti odredaba ugovora o radu, i njegove izmene i dopune (aneks) usled, između ostalog i, kao što je to u konkretnom slučaju, utvrđivanja nepovoljnijih uslova rada koji se ovde odnose na smanjenje procenta radnog angažovanja, može se podneti nezavisno od roka za podnošenje tužbe u radnom sporu iz člana 195. stav 2. Zakona o radu i ne treba je vezivati za prekluzivan rok u situaciji kada zaposleni traži utvrđivanje ništavosti ugovora o radu ( aneksa ) na osnovu odredbe člana 9. stav 2. navedenog zakona.

Uvažavajući napred izloženo, prvostepeni sud će u ponovnom postupku u odnosu na tužbu u delu koji se odnosi na Aneks ugovora o radu tužene broj .. od 01.09.2018. godine, zaključenog između Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Cvijić“ iz Štrpca i AA, doneti novu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.