Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 996/2024
11.09.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu učinioca AA, zbog protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1, 2. i 4. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca učinioca AA, advokata Igora Đurića i advokata Nemanje Govedarice, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K Po3 br 21/22 od 26.10.2023. godine i K Po3 br 21/22-Kv 1034/24 od 22.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 11.09.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca učinioca AA, advokata Igora Đurića i advokata Nemanje Govedarice, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K Po3 br 21/22 od 26.10.2023. godine i K Po3 br 21/22-Kv 1034/24 od 22.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu K Po3 br 21/22 od 26.10.2023. godine, odbijen je zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka branioca učinioca AA advokata Igora Đurića od 31.08.2023. godine, kao neosnovan.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu K Po3 br 21/22-Kv 1034/24 od 22.04.2024. godine, odbijena je žalba branioca učinioca AA, advokata Igora Đurića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K Po3 br 21/22 od 26.10.2023. godine, kao neosnovana.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci učinioca AA, advokati Igor Đurić i Nemanja Govedarica, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijana rešenja i utvrdi postojanje povrede zakona ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca učinioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:
Zahtev je neosnovan.
Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP branioci učinioca AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je učiniocu izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi zbog izvršenja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1, 2. i 4. KZ, pa kako neuračunljivost isključuje krivicu kao obavezan elemenat krivičnog dela, to ukazuje da takav učinilac ne može biti obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u smislu člana 264. stav 1. KZ, jer u takvoj situaciji nije moguće obavezati učinioca ili bilo kog drugog procesnog subjetka da snosi troškove krivičnog postupka, već troškovi moraju pasti na teret budžetskih sredstava suda. U zahtevu se dalje navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona, jer su povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 521. ZKP, jer je prema učiniocu AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi pravnosnažnim rešenjem koje je u pravnom poretku izjednačeno sa presudom, pa su u konretnom slučaju ispunjeni uslovi da se troškovi iz člana 265. stav 2. tačka 7) ZKP isplate iz budžetskih sredstava suda.
Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca učinioca Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na istu povredu krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem odbrana učinioca ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome, na strani 2. stav 5. i strani 3. stav 1. obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.
Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Po nalaženju Vrhovnog suda, rešenje kojim je prema učiniocu protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo pravnosnažno izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, ne može se izjednačiti sa odlukama suda kojima je prema okrivljenom obustavljen krivični postupak ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, zbog čega se ne može primeniti odredba člana 265. stav 1. ZKP, već se isključivo može primeniti odredba člana 266. ZKP, prema kojoj je nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira koje po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca učinioca AA ocenjeni kao neosnovani.
Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković