Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 183/24 od 26.08.2024. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Vršcu K 286/23 od 06.06.2024. godine je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljenom AA za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, a za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od osam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u svojstvu zadržanog lica od 25.08.2023. godine do 27.08.2023. godine, dok je u nepreinačenom delu presuda Osnovnog suda u Vršcu K 286/23 od 06.06.2024. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Đurđević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu ili kaznu zatvora koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, kao i da preinači presudu u delu u kome je određena mera bezbednosti, tako što će odrediti da se navedena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja sprovodi na slobodi.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu formalno opredeljuje povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. U zahtevu navodi da delo iz člana 323. st. 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen nije krivično delo, jer iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku po stanovištu branioca nije utvrđeno postojanje umišljaja, odnosno nije dokazano da je okrivljeni izvršio ovo krivično delo. Pored toga, branilac ističe da nije dokazano ni da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, pozivajući se na nalaz i mišljenje sudskog veštaka, te dajući sopstveno tumačenje u pogledu pronađene količine opojne droge i činjenica utvrđenih u nalazu i mišljenju veštaka. Branilac iznosi sopstvenu ocenu dokaza i osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova u pogledu umišljaja i radnje izvršenja krivičnih dela, te na osnovu sopstvene ocene dokaza zaključuje da je pogrešno primenjen krivični zakon jer u konkretnom slučaju nema krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, na koji način branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, ali istu obrazlaže najpre okolnostima i činjenicama koje su od značaja prilikom odmeravanja kazne zatvora, u smislu člana 441. stav 1. ZKP, a potom i ukazivanjem na nalaz i mišljenje veštaka, koji je, prema stavu branioca opravdavalo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, čime suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 2. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede odredaba člana 441. stav 1. i 2. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković