Пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 183/24 од 26.08.2024. године, делимично је усвојена жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Вршцу К 286/23 од 06.06.2024. године је преиначена у делу одлуке о кривичној санкцији, па је окривљеном АА за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, утврђена казна затвора у трајању од пет месеци, а за кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 1. КЗ казна затвора у трајању од осам месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од једне године, у коју казну му је урачунато време проведено у својству задржаног лица од 25.08.2023. године до 27.08.2023. године, док је у непреиначеном делу пресуда Основног суда у Вршцу К 286/23 од 06.06.2024. године, потврђена.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Илија Ђурђевић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 439. тачка 1) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости као основан и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеном изрећи условну осуду или казну затвора коју ће окривљени издржавати у просторијама у којима станује, као и да преиначи пресуду у делу у коме је одређена мера безбедности, тако што ће одредити да се наведена мера обавезног психијатријског лечења спроводи на слободи.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то таксативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву формално опредељује повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. У захтеву наводи да дело из члана 323. ст. 1. КЗ, за које је окривљени правноснажно оглашен кривим и осуђен није кривично дело, јер из чињеничног стања утврђеног у првостепеном поступку по становишту браниоца није утврђено постојање умишљаја, односно није доказано да је окривљени извршио ово кривично дело. Поред тога, бранилац истиче да није доказано ни да је окривљени извршио кривично дело из члана 246а став 1. КЗ, позивајући се на налаз и мишљење судског вештака, те дајући сопствено тумачење у погледу пронађене количине опојне дроге и чињеница утврђених у налазу и мишљењу вештака. Бранилац износи сопствену оцену доказа и оспорава чињенична утврђења нижестепених судова у погледу умишљаја и радње извршења кривичних дела, те на основу сопствене оцене доказа закључује да је погрешно примењен кривични закон јер у конкретном случају нема кривичних дела за која је окривљени оглашен кривим, на који начин бранилац заправо указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Осим тога, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче и повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, која представља дозвољен разлог за подношење захтева, али исту образлаже најпре околностима и чињеницама које су од значаја приликом одмеравања казне затвора, у смислу члана 441. став 1. ЗКП, а потом и указивањем на налаз и мишљење вештака, који је, према ставу браниоца оправдавало изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, чиме суштински указује на повреду одредбе члана 441. став 2. ЗКП.

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреда закона из члана 440. ЗКП, као и повреде одредаба члана 441. став 1. и 2. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Бојана Пауновић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић