Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 2158/23 od 08.02.2024. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda Novom Sadu P 2716/2022 od 08.05.2023. godine, u pobijanom, usvajajućem, delu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka (stavovi dva, četiri i šest izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužiocu na ime faktički ekspropisanih delova parcela broj .. i .., upisanih u LN .. KO Novi Sad 3, na kojim je tužilac suvlasnik u delu od 16/26. Pobijana presuda doneta je primenom člana 58. Ustava RS i člana 1. stav 1. Protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužiocu faktički eksproprisana celokupna površina navedenih parcela koje su planskim aktom predviđene za javnu namenu i prema faktičkom stanju koriste se kao saobraćajna javna površina ulica ... (parcela ..) i ... (parcela ..), tako što su opremljene infrastrukturom i koristi ih neodređeni broj lica. Pošto je tužilac deposediran u korišćenju ovih parcela, pobijana odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Navodima revizije tuženog osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade za faktički eksproprisanu nepokretnost tužilac je podneo 31.03.2022. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 3.949.627,76 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković