Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж 2158/23 од 08.02.2024. године, ставом првим изреке, жалбу туженог одбио и потврдио пресуду Основног суда Новом Саду П 2716/2022 од 08.05.2023. године, у побијаном, усвајајућем, делу и у делу одлуке о трошковима парничног поступка (ставови два, четири и шест изреке). Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је накнада тужиоцу на име фактички експрописаних делова парцела број .. и .., уписаних у ЛН .. КО Нови Сад 3, на којим је тужилац сувласник у делу од 16/26. Побијана пресуда донета је применом члана 58. Устава РС и члана 1. став 1. Протокола уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, на основу утврђеног чињеничног стања да је тужиоцу фактички експроприсана целокупна површина наведених парцела које су планским актом предвиђене за јавну намену и према фактичком стању користе се као саобраћајна јавна површина улица ... (парцела ..) и ... (парцела ..), тако што су опремљене инфраструктуром и користи их неодређени број лица. Пошто је тужилац депоседиран у коришћењу ових парцела, побијана одлука не одступа од судске праксе у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету. Наводима ревизије туженог оспорава се правилност утврђеног чињеничног стања, а то није разлог за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде за фактички експроприсану непокретност тужилац је поднео 31.03.2022. године, а побијана вредност предмета спора је 3.949.627,76 динара.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија туженог није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић