Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 2. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužilja uz reviziju nije priložila sudske odluke koje bi potkrepile potrebu ujednačavanja sudske prakse ili ukazale na bitno različito postupanje sudova u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kakva je konkretna, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva ne odstupaju od postojeće sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni navedenih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 33. stav 2. ZPP propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Tužba u ovoj parnici podneta je 02.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora u ovoj parnici očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra, to je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Stanković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković