Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 2308/23 od 08.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepeno rešenje potvrđeno u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je prvostepeno rešenje u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i predmet u tom delu vraćeno prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, u potvrđujućem delu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju revizija nije podneta zbog pogrešne primene materijalnog prava. Navodima revizije se osporava odluka prvostepenog suda o osnovanosti prigovora stvarne nenadležnosti, što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a što nije razlog za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Imajući ovo u vidu, kao i da tuženi ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili revizijskog suda, proizilazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 1. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja samo ukoliko se tim rešenjem postupak pravnosnažno završava. Saglasno odredbama istog člana, revizija je uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe (stav 3), kao i protiv rešenja kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (stav 4).

U konkretnom slučaju, pobijanim rešenjem je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbijanju prigovora stvarne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Drugostepenim rešenjem kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđeno takvo rešenje postupak nije pravnosnažno završen, pa protiv takvog rešenja revizija nije dozvoljena u smislu člana 420. stav 1. ZPP, niti takvo rešenje predstavlja rešenje iz stavova 3. i 4. istog člana protiv koga bi se mogla izjaviti revizija, zbog čega je revizija odbačena primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković