.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19048/2023
14.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca Udruženja bodi bildera Sombor, čiji je punomoćnik Bojan Mirković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dimitrije Đukić, advokat iz ..., radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 1520/22 od 14.02.2023. godine, u sednici održanoj 14.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 1520/22 od 14.02.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 1520/22 od 14.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Somboru P 385/22 od 08.07.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi izvršio čin smetanja državine tužioca na porodičnoj stambenoj zgradi, objekat upisan po Zakonu o ozakonjenju objekta, površine 207 m2, br. 1, koja se nalazi u Somboru, Ul. ... br. ..., izgrađena na k.p. br. .., upisana u LN br. .. KO Sombor 1, na način što je 05.03.2022. godine i 19.03.2022. godine ulazio u navedenu nepokretnost i svojim radnjama remetio rad tužioca, tako što je na ulazna vrata predmetne nepokretnosti neovlašćeno kačio svojeručno urađene natpise sa porukama neistinitog sadržaja, kao i da je 31.03.2022. godine u večernjim časovima promenio bravu na ulaznim vratima navedene nepokretnosti, te da se naloži tuženom da omogući tužiocu državinu nepokretnosti u roku od 8 dana od dana donošenja ovog rešenja, odnosno da na ovakav ili bilo koji drugi način obustavi uznemiravanje tužioca u državini na nepokretnosti, pod pretnjom sudskih penala, odnosno izvršenja, da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom, te da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 90.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate.
Viši sud u Somboru je rešenjem Gž 1520/22 od 14.02.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično preinačio rešenje prvostepenog suda, tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev i naložio tuženom da ubuduće prestane sa smetanjem državine na porodičnoj stambenoj zgradi koja se nalazi u Somboru, Ul. ... br. .., izgrađena na parceli br. .., upisana u LN br. .. KO Spmbor 1, radnjama kojima remeti rad tužioca, kačenjem natpisa sa porukama i zamenom brave na ulaznim vratima, pod pretnjom plaćanja sudskih penala, odnosno izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.275,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, u preostalom pobijanom, odbijajućem, a nepreinačenom delu, prvostepena odluka je potvrđena, a žalba tužioca odbijena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.400,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 .... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404.stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudkse prakse i novo tumačenje prava. Odluka u sporu za smetanje državine zasniva se na konkretno utvrđenim činjenicama u svakom predmetu, koje činjenice se ne mogu osporavati u revizijskom postupku, a što se revizijskim navodima čini.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 452. stav 5. Zakona o parničnom postupku, protiv rešenja donetog u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
S obzirom na to da je revizija izjavljena protiv rešenja donetog u parnici zbog smetanja državine to sledi da revizija nije dozvoljena. Okolnost da je drugostepeni sud preinačio prvostepeno rešenje ne čini reviziju dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, jer je mogućnost izjavljivanja revizije u sporovima zbog smetanja državine isključena odredbom člana 452. stav 5. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
