Protiv potvrđujućeg dela navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozvajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćenih razlika plate o kom pravu tužioca i o visini tražene naknade su sudovi odlučili primenom relevantnih odredbi materijalnog prava te su nižestepene odluke u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja 21.05.2019. godine (izmenjenim 13.10.2020. godine). Prema ovom stavu lica, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i Službu za otkrivanje ratnih zločina, bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate, koju bi ostvarili na poslovima i zadacima u tom ministarstvu, pa se na njih ima primeniti odredba člana 3. stav 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicima državnih organa nadležnim za suzbijanje organizovanog kriminala, kojom je propisano da zaposleni u Službi za suzbijanje organizovanog krimilana koji nema svojstvo ovlašećnog službenog lica, ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u sedištu tužene. Obračun i visina dosuđene naknade od strane drugostepenog suda nije od uticaja kod činjenice da je reviziju izjavila samo tužena, protiv potvrđujućeg dela pravosnažne presude.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana člana 403. stav 3. ZPP prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 30.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra te je Vrhovni sud je našao da je revizija tužene nedozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković