Против потврђујућег дела наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, позвајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је на основу одредбе члана 404. ЗПП утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене, као о изузетно дозвољеној.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23 – други закон) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачења права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите је исплата неисплаћених разлика плате о ком праву тужиоца и о висини тражене накнаде су судови одлучили применом релевантних одредби материјалног права те су нижестепене одлуке у складу са ставом Врховног касационог суда усвојеним на седници Грађанског одељења 21.05.2019. године (измењеним 13.10.2020. године). Према овом ставу лица, запослени који су пре ступања на рад у Службу за борбу против организованог криминала и Службу за откривање ратних злочина, били радно ангажовани у МУП-у имају право на двоструки износ плате, коју би остварили на пословима и задацима у том министарству, па се на њих има применити одредба члана 3. став 2. Уредбе о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицима државних органа надлежним за сузбијање организованог криминала, којом је прописано да запослени у Служби за сузбијање организованог кримилана који нема својство овлашећног службеног лица, има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у седишту тужене. Обрачун и висина досуђене накнаде од стране другостепеног суда није од утицаја код чињенице да је ревизију изјавила само тужена, против потврђујућег дела правоснажне пресуде.

Како на основу изнетог произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана члана 403. став 3. ЗПП према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 30.11.2015. године, а вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра те је Врховни суд је нашао да је ревизија тужене недозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић