Odlučujući u ponovnom postupku o izjavljenoj reviziji tužioca na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju ... sa IV stepenom stručne spreme. U februaru 1989. godine zasnovao je radni odnos u tadašnjem „Zdravstvenom centru“ Valjevo na radnom mestu ... za održavanje sistema ..., a po okončanju statusne promene i brisanju ZC Valjevo iz registra, nastavio je rad kod tužene Opšte bolnice „Valjevo“, kao pravnog sledbenika, sa kojom je zaključio ugovor o radu od 19.01.2018. godine na neodređeno vreme, na radnom mestu ..., u Službi za tehničke i pomoćne poslove i utvrđen mu je koeficijent za obračun zarade 10,20. Izveštajem Državne revizorske institucije konstatovana je neusklađenost ugovorenog koeficijenta za obračun i isplatu plate tužiocu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama, kojom je u članu 13. za zaposlene u zdravstvenim ustanovama propisan koeficijent 10,20 za IV stepen stručne spreme i to za srednje složene ekonomske, upravne i administrativne poslove, a koeficijent 8,98 između ostalog za poslove tehničkog održavanja, na kojima radi tužilac, a za koje se zahteva III stepen stručne spreme. Tužena je tužiocu ponudila zaključenje Aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. Zakona o radu i člana 21. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, kako bi se izvršilo usklađivanje koeficijenta radnog mesta tužioca sa Uredbom, pa su se spornim Aneksom ugovora o radu od 23.03.2018. godine ugovorne strane saglasile da izvrše izmenu člana 5. stav 2. osnovnog ugovora o radu, tako što se tužiocu za obračun i isplatu plate primenjuje koeficijent 8,98.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbe člana 171, 172, 173, 174. i 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i odredbu člana 21.stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i lokalna samouprava (koji se na osnovu Sporazuma o produženju važenja zakljućenog između ovlašćenih sindikata i Vlade primenjuje do 31.12.2018. godine) i ocenio da je tužbeni zahtev za poništaj aneksa ugovora o radu osnovan. Prema datim razlozima, Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta „Zdravstvenog centra“ Valjevo od 30.09.1999. godine, sa izmenama iz 2008. godine, za poslove ... za medicinske uređaje je uslov IV stepen stučne spreme srednje tehničke škole, ... za medicinske uređaje i njegovi poslovi se sastoje u tome da popravlja medicinske aparate u domenu svojih mogućnosti, u zavisnosti od opremljenosti radionice, dužini rada i poslove iz opisa ..., a svakodnevno kontroliše i po potrebi popravlja nedostatke na aparatima na Odeljenju za ... i za svoj rad je odgovoran poslovođi Odseka, načelniku tehničke službe, upravniku organizacionog dela, odnosno organizacione jedinice. Na strani tužene kao poslodavca u periodu od zaključenja ugovora o radu od 19.01.2018. godine do zaključenja osporenog aneksa ugovora o radu 23.03.2018. godine, nije došlo do promene uslova rada koji bi uzrokovali da tužena ponudi tužiocu zaključenje aneksa ugovora o radu, jer je tužilac i pre zaključenja ugovora o radu već bio raspoređen na radno mesto ... u Odeljenju za ... i taj posao je obavljao prilikom zaključenja ugovora o radu. Takođe, u članu 5. ugovora o radu propisani su svi elementi za obračun osnovne plate tužioca i to osnovice za obračun i isplatu plate koju utvrđuje Vlada Republike Srbije i koeficijenta koji je propisan Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom. Tužena je ponudila tužiocu zaključenje aneksa ugovora o radu i to samo u pogledu promene koeficijenta, a nakon izveštaja državne revizorske institucije, koja je konstatovala da je sa tužiocem ugovoren veći koeficijent od onog koji mu prema Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenima u javnim službama pripada za radno mesto na koje je ugovorom o radu tužilac raspoređen. Međutim, kako je prilikom zaključenja ugovora o radu sa tužiocem Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama za poslove tehničkog održavanja predviđala isti koeficijent kao u trenutku kada se tužiocu nudi izmena ugovorenih uslova rada, pri čemu se u tom periodu radno mesto tužioca nije menjalo, niti poslovi koje on faktički obavlja, to je sporni aneks ugovora o radu nezakonit, jer u konkretnom slučaju ni jedan od propisanih materijalnih uslova za izmenu ugovorenih uslova rada nije bio ispunjen. Navodi tužene da je državna revizorska institucija konstatovala nepravilnosti u koeficijentu koji se primenjuje za obračun zarade tužiocu i da je naložila otklanjanje ovih nepravilnosti nisu osnovani, jer je reč o zaštiti prava koju zaposleni ima po osnovu radnog odnosa sa tuženom kao poslodavcem, a koji je pre samog zaključenja ugovora o radu sa tužiocem morao imati u vidu i eventualne pravne posledice u slučaju da određene odredbe kojeg istog vezuju kao korisnika budžetskih sredstava, a koje on kao poslodavac pravilno ne primeni, i da u tom slučaju po zaposlenog ne smeju nastupiti štetne posledice. Pomenuta institucija nije nadležna da uređuje ravnopravni odnos između stranaka, posebno u situaciji kada i sam Zakon o radu propisuje da se sa zaposlenima mogu ugovoriti i povoljniji uslovi rada od onih koje zakon propisuje, što je tužena i učinila u konkretnom slučaju, jer je učinila nespornim da je ugovorila veći koeficijent tužiocu od onog koji je propisan Uredbom, a za poslove tehničkog održavanja imajući u vidu da tužilac poseduje viši stepen stručne spreme od onog koji je Uredba propisala za tu vrstu posla, pri čemu je tužilac pored poslova u odeljenju u kom je raspoređen obavljao i druge poslove za koje se zahteva struka ... u prostorijama cele bolnice, kada se za tim ukaže potreba.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbe člana 171. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 171. stav 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora) između ostalog 5. radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona.

U konkretnom slučaju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene po osnovu ugovora o radu od 19.01.2018. godine na neodređeno vreme prema kom radi na radnom mestu ... u Službi za tehničke i pomoćne poslove sa IV stepenom stručne spreme i koeficijentom 10,20.

Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01…99/14 ) uređen je način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, pored ostalih i za zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave, kao i za zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i određeno da se plate utvrđuju množenjem osnovice za obračun plata i koeficijenta, sa mogućnošću dodatka na platu. Prema članu 3. zvog zakona, osnovicu za obračun plata utvrđuje Vlada, a saglasno članu 4. ovog zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Odredbama člana 8. ovog zakona Vlada je ovlašćena da svojim aktom utvrđuje koeficijente za obračun i isplatu plata i razvrsta zaposlene u platne razrede, prema zvanjima, zanimanjima ili poslovima. U realizaciji ovog zakonskog ovlašćenja Vlada je donela Uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ , br. 44/01…58/14), kojom su u odredbi člana 2. tačka 13. utvrđeni koeficijenti koji se primenjuju za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, među kojima je i tužilac kao zaposleni na poslovima tehničkog održavanja. Iz navedenih odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, proizlazi da zdravstvena ustanova – Opšta bolnica Valjevo nije imala ovlašćenje da samostalno utvrdi koeficijent za obračun i isplatu plate tužioca, budući da Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i Uredba, koja je doneta na osnovu ovog zakona, propisuju da zaposleni u zdravstvenim ustanovama za svoj rad primaju platu koja se, kao naknada za rad zaposlenima, isplaćuje isključivo prema Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama i odgovarajućoj Uredbi.

Polazeći od navedenog, tužena je tužiocu u skladu sa članom 171. stav 1. tačka 5. Zakona o radu ponudila i sa njegovim pristakom spornim aneksom izmenila ugovorene uslova rada radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona. Osnov za zaključenje spornog aneksa ugovora o radu, kojim je izvršena izmena koeficijenta za obračun i isplatu plate tužiocu i određen koeficijent osnovne plate 8,98 predviđen za poslove tehničkog održavanja koje obavlja tužilac, je usklađivanje koeficijenta za obračun i isplatu zarade tužioca sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ , br. 44/01…58/14) i Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama. Kako je tužilac po zanimanju ..., to iako je ugovorom o radu od 19.01.2018. godine zasnovao radni odnos kod tužene sa IV stepenom stručne spreme, nije bilo uslova da zadrži ugovoreni koeficijent 10,20, jer je taj koeficijent članom 13. Uredbe predviđen za ekonomske, upravne i administrativne poslove koje tužilac kod tužene ne obavlja i spornim aneksom na te poslove nije mogao biti ni raspoređen.

Navodima revizije se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka iz koga je drugostepeni sud izveo drugačiji činjenično pravni zaključak i primenom odredaba materijalnog prava doneo drugačiju odluku od prvostepenog suda, za koju je dao dovljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković