.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28774/2023
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 680/23 od 07.04.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 680/23 od 07.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 680/23 od 07.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 2798/19 od 20.12.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 2798/19 od 13.01.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete usled radnji zaštićene vrste gavrana i uništenog zasada kukuruza isplati 204.644,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.07.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 115.813,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 680/23 od 07.04.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete usled radnji zaštićene vrste gavrana i uništenog zasada kukuruza isplati 204.644,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.07.2021. godine do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Delom revizijskih navoda se osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno shodno članu 407. stav 2. ZPP. Tužilja u reviziji nije pružila dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Imajući ovo u vidu, te da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade materijalne štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, na osnovu čega ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 26.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 146.076,10 dinara. U podnesku od 08.09.2021. godine tužilja je preinačila tužbu i kao vrednost predmeta spora označila iznos od 204.644,80 dinara.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
