Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužilje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Osim toga, revizijski navodi tužilje kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu bili predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1650/2018 od 28.11.2018. godine, razveden je brak između majke tužilje i tuženog, utvrđeno da će roditelji zajednički vršiti roditeljsko pravo, s tim da će prebivalište deteta biti na adresi majke, utvrđen je model održavanja ličnih odnosa, a tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju tužilje sa 20.000,00 dinara mesečno. Navedena presuda je doneta na osnovu sporazuma zakonske zastupnice tužilje i tuženog. Tužilja je rođena 2014. godine, a u vreme donošenja prethodne presude tužilja je imala četiri godine, pohađala je vrtić, a sada pohađa četvrti razred osnovne škole i drugi razred muzičke škole. Pojedinačne utvrđene mesečne potrebe tužilje za školske i vanškolske aktivnosti bliže su navedene u obrazloženju nižestepenih odluka. Tužilja od treće godine ima problema sa čestim urinarnim infekcijama i upalama vulve, zbog kojih ima česte redovne kontrole kod juvenalnog ginekologa u privatnoj ustanovi i za koje je potrebna terapija lekovima i suplementima. Zakonska zastupnica tužilje rođena je 1983. godine, po zanimanju je diplomirani ..., zaposlena na neodređeno vreme sa prosečnom mesečnom zaradom od 154.701,40 dinara. Zasnovala je vanbračnu zajednicu u kojoj je dobila sina rođenog 2020. godine i sa vanbračnim partnerom i detetom živi u stanu koji je u njenom vlasništvu, a ne poseduje druge nepokretnosti. Vanbračni suprug zakonske zastupnice je zaposlen, nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica osim zajedničkog sina i nisu kreditno opterećeni. Tuženi je rođen 1979. godine, po zanimanju je diplomirani ..., zaposlen i ostvaruje prosečnu mesečnu zaradu od 184.370,10 dinara, drugi izvor prihoda nema. U vreme donošenja prethodne odluke živeo je u stanu koji mu je ustupila majka, a od decembra 2019. godine živi u stanu koji je njegovo vlasništvo i koji je kupio sredstvima iz stambenog kredita. Tuženi redovno doprinosi izdržavanju tužilje iznosom određenim prethodnom odlukom, vodi tužilju na letovanje i zimovanje i učestvuje u vanškolskim aktivnostima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja od donošenja prethodne odluke o visini obaveze izdržavanja, najpre uzrast tužilje i njene potrebe, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja, zaključili da su se stekli uslovi za izmenu odluke o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mal. deteta u smislu člana 164. Porodičnog zakona i tuženog obavezali da izdržavanju tužilje doprinosi iznosom od 30.000,00 dinara, dok je u preostalom delu za iznos od još 15.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao previsoko postavljen.

Po stanovištu revizijskog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka izmenile u meri koja bi opravdala izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa tuženog izdržavanju tužilje propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona u dosuđenom iznosu i pravilno odbili tužbeni zahtev u preostalom delu imajući u vidu uzrast tužilje i njene potrebe, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja.

Prema članu 73. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Roditelji su u obavezi da, u skladu sa članom 6. Porodičnog zakona, postupaju u najboljem interesu maloletnog deteta, angažuju sve svoje mogućnosti i ulože dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbede sredstva za izdržavanje tužilje. Uopšte, roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, kako je to propisano članom 62. Porodičnog zakona.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i potreba tužilje kao poverioca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona i rukovodeći se njenim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća 30.000,00 mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi, kao i mogućnost da se dodatno radno angažuje. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje mal. deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta. Navodima revizije tužilje kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos prenisko odmeren, odnosno da ne odgovara okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, ali i utvrđenih potreba tužilje, ocenjeni su kao neosnovani.

Ostalim revizijskim navodima tužilje posredno ili neposredno se osporava činjenično stanje koje ona smatra bitnim a koje, po njenom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković