Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Gzp1 8/2025
24.07.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih: Agencije za osiguranje depozita, Beograd, Narodne banke Srbije, Beograd i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu tužioca za preispitivanje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5649/23 od 09.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 24.07.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev tužioca za preispitivanje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5649/23 od 09.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 7940/19 od 07.06.2023. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti Višeg suda u Beogradu. U stavu drugom izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari. U stavu trećem izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade štete solidarno isplate 30.550.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od dana donetog rešenja o prestanku rada do isplate, kao neosnovan. U stavu četvrtom izreke, odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova sudskih taksi. U stavu petom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove parničnog postupka od 208.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 5649/23 od 09.04.2025. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavu trećem i petom izreke. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. U stavu trećem izreke, ukinuto je rešenje sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu – u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, tužilac je preko punomoćnika, podneo zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu odredbe člana 421. i 422. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i utvrdio da je nedozvoljen.

Odredbom člana 421. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Na osnovu odredbe člana 422. stav 2. istog zakona, ako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni sud će da ga odbaci rešenjem.

U konkretnom slučaju, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude podneo je tužilac, preko punomoćnika, advokata, a nije ga podnelo ovlašćeno lice, Republički javni tužilac (član 421. stav 1. Zakona o parničnom postupku), što znači da zahtev nije dozvoljen.

Na osnovu odredbe člana 422. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.