Po oceni Vrhovnog suda pravilno je Apelacioni sud odbio prigovor predlagača kod utvrđenog činjeničnog stanja, da je u konkretnom slučaju sudski postupak na koji se odnosi prigovor predlagača za ubrzanje postupka okončan pre donošenja rešenja o prigovoru. Prigovor radi ubrzanja postupka podnet je u fazi postupka po žalbi u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 396/18, koji sud se rešenjem R4 r 55/22 od 05.12.2022. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet dostavio Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu 12.05.2023. godine. Zato su neosnovani navodi žalbe da je apelacioni sud odlučujući o prigovoru u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3993/22 odlučivao o prigovoru koji stranka nije ni podnela. Naime, po članu 7. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak i postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji i odlučuje o prigovoru s tim što po članu 11. zakona u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak. Bez uticaja su žalbeni navodi predlagača kojima se ukazuje na propuštanje rokova za odlučivanje o podnetom prigovoru za ubrzanje postupka, s obzirom da je u tom slučaju po članu 14. navedenog zakona predviđeno da stranka ima pravo na žalbu ako predsednik suda ne odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, koja se podnosi u roku od 8 dana od dana kada je istekao rok od dva meseca od dana prijema prigovora (član 15. istog zakona), a koji pravni lek, prema stanju u predmetu, predlagač nije koristio.

Prema članu 1. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ovim zakonom uređuje se zaštita prava na suđenje u razumnom roku i svrha ovog zakona jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kako je prema utvrđenom činjeničnom stanju prigovor radi ubrzanja postupka podnet u fazi postupka po žalbi i Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud je u predmetu Gž1 3993/22 doneo odluku 13.10.2023. godine koja je istog dana otpravljena iz suda, a predmet arhiviran 30.10.2023. godine, to su neosnovani žalbeni navodi predlagača usmereni na tvrdnju su postojali razlozi za usvajanje prigovora, jer po članu 11. navedenog zakona u takvoj situaciji ne stoje razlozi za nalaganje preduzimanja procesnih radnji koje bi delotvorno ubrzale postupak, budući da je postupak pravnosnažno okončan.

Na osnovu člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluku u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Dragana Marinković,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

na osnovu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković