Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (menice) je 30.07.2018. godine primljen u Osnovnom sudu u Užicu. Tužilac kao izvršni poverilac je u istom između ostalog predložio da se donese rešenje kojim bi se obavezao tuženi kao izvršni dužnik da isplati tužiocu kao izvršnom poveriocu iznos od 2.135.992,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškovima izvršnog postupka. U istom je predloženo i da na osnovu odredbe člana 62. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, da se postupak nastavi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, prema sporazumu o mesnoj nadležnosti. Osnovni sud u Užicu, rešenjem o izvršenju Iiv 281/18 od 03.08.2018. godine je odredio predloženo izvršenje i odmerio troškove izvršnom poveriocu u iznosu od 36.327,00 dinara. Osnovni sud u Užicu, rešenjem Ipv (Iv) 55/19 od 29.08.2019. godine, odbio je kao neosnovan prigovor tuženog kao izvršnog dužnika i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Užicu I.Iv 281/18 od 03.08.2018. godine.

Viši sud u Užicu, rešenjem Gž I 211/19 od 30.09.2019. godine, preinačio je rešenje Osnovnog suda u Užicu Ipv (Iv) 55/19 od 29.08.2019. godine, tako što je usvojio prigovor izvršnog dužnika, stavio van snage deo rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Užicu I.Iv. 281/18 od 03.08.2018. godine, kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukinuo sprovedene izvršne radnje i odlučio da će se dalje postupak nastaviti kao po prigovoru protiv platnog naloga. U obrazloženju je ukazao i da će parnični sud doneti odluku o mesnoj nadležnosti, imajući u vidu predlog izvršnog poverioca (sada tužioca) da se dalje postupak vodi pred parničnim sudom čija je nadležnost ugovorena prilikom davanja kredita. Tuženi je u žalbi na rešenje kojim se Osnovni sud u Užicu oglasio mesno nenadležnim, polazeći od odredbi člana 58. i 59. Zakona o parničnom postupku, naveo da smatra da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari mesno nadležan Osnovni sud u Užicu, prema odredbi člana 39. stav 1. ZPP. Viši sud u Užicu, rešenjem Gž 566/20 od 17.11.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Užicu P 1773/19 od 06.07.2020. godine.

Na menici ... po naredbi Fonda za razvoj Republike Srbije, kao trasant je potpisan ..., ... i kao mesto plaćanja naznačen Beograd.

Odredbom člana 7. Ugovora o dugoročnom kreditu broj 13607, zaključenog između tužioca Fonda za razvoj Republike Srbije i tuženog AA, kao osnivača Samostalne zanatske uslužne radnje „...“ iz ... je predviđeno da, u slučaju spora po ovom ugovoru, ugovorena je nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. Odredbom člana 7. Ugovora o zalozi broj .../..., zaključenog između tužioca Fonda za razvoj Republike Srbije i tuženog AA, kao vlasnika Samostalne zanatske uslužne radnje je predviđeno da, za sve eventualne sporove nastale na osnovu ovog ugovora, mesno je nadležan sud u Beogradu.

Odredbom člana 462. stav 1. ZPP je propisano, da, sud može po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim najkasnije do izdavanja platnog naloga. Odredbom stav 2. ovog člana, da, tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.

Odredbom člana 463. stav 1. ZPP je propisano da, ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadležnim, ukinuće platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja o nenadležnosti ustupiće predmet nadležnom sudu. Odredbom stava 2. ovog člana da, ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće ukinuti platni nalog, nego će po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim da ustupi predmet nadležnom sudu.

Odredbom člana 62. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje, bez izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju – „Službeni glasnik RS“ br. 54/19 od 26.07.2019. godine, koji se primenjuje od 01.01.2020. godine, s obzirom na to da je predlog za izvršenje primljen od strane Osnovnog suda u Užicu 30.07.2018. godine, odnosno 06.08.2018. godine primljen od strane Javnog izvršitelja Ane Perendić iz ...) je propisano da, ako su stranke zaključile sporazum o mesnoj nadležnosti, izvršni poverilac može tražiti u predlogu za izvršenje da se, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred sudom koji je nadležan po sporazumu o mesnoj nadležnosti. Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži sporazum o mesnoj nadležnosti. Odredbom člana 93. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju je propisano da, ako usvoji prigovor, veće stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnažnosti rešenja o usvajanju prigovora postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadležnom sudu.

Odredbom člana 59. ZPP je propisano, da, za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika, pored suda opšte nadležnosti, nadležan je i sud mesta plaćanja.

Odredbom člana 111. Zakona o menici („Službeni list FNRJ“ broj 104/46, „Službeni list SFRJ“ br. 16/65, 54/70, 57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 46/96) je propisano da, za sporove koji se pokreću na osnovu tužbe imaoca menice protiv njenih potpisnika nadležan je i sud na čijem se području nalazi mesto plaćanja.

U konkretnoj situaciji primena sporazuma o nadležnosti Trgovinskog suda u Beogradu iz Ugovora o dugoročnom kreditu, nije moguća, na osnovu odredbe člana 65 stav 1. ZPP. Pri tom, sporazum o mesnoj nadležnosti iz Ugovora o zalozi, nije određen u pogledu kog suda, s obzirom na to da je odredbom člana 3. stav 1. tačka 4, 5. i 6. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13), za teritoriju gradskih opština u Beogradu, osnovana tri suda (Prvi, Drugi i Treći osnovni sud u Beogradu), a da je postignut sporazum samo o nadležnosti suda u Beogradu, a ne i kog suda.

Stoga je, za dalje postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Užicu, na osnovu odredbi člana 39. i 59. ZPP, kao sud opšte mesno nadležan za tuženog, s obzirom na to da je na njegovom području prebivalište tuženog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić