Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 1037/07
23.08.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Obrada Andrića i Tomislava Medveda, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Biljanom Šunderić, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreske uprave – Regionalni centar Novi Sad, broj 433-810/2006-a od 30.11.2006. godine, u pravnoj stvari prinudne naplate poreza i doprinosa, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 23.08.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija– Poreske uprave – Filijale Novi Sad 2, broj: 433-02136/2006-30/-2 od 20.09.2006. godine. Navedenim rešenjem prvostepenog organa određuje se privremena mera obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava – zabrana poreskom obvezniku, ovde tužiocu, da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom, a radi obezbeđivanja naplate poreskog potraživanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovom računu na osnovu izvršnog rešenja Ministarstva finansija – Poreske uprave – Filijale Novi Sad 2 o prinudnoj naplati iz novčanih sredstva sa računa poreskog obveznika broj 433-02136/2006-30-1 od 20.09.2006. godine.

Tužbom kojom je pokrenuo ovaj upravni spor tužilac, preko punomoćnika, osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog učinjenih povreda pravila postupka, netačno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Navodima tužbe ukazuje da je privremena mera u predmetnom slučaju određena bez pravnog osnova, te da je samom merom prinudne naplate tuženi obezbedio novčana sredstva utvrđena posebnim rešenjima, pri čemu je u toku postupka utvrđeno i to da sam obračun nije valjano izvršen. Takođe dodaje da je u međuvremenu prestao sa radom u svojoj radnji, sa kojih razloga se postavlja i pitanje legitimacije tužioca, s obzirom na to da je ožalbeno rešenje naslovljeno na tužioca kao privatnog preduzetnika a ne na tužioca kao fizičko lice. Kako sa napred navedenih razloga nalazi da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca predlaže da sud tužbu uvaži i poništi osporeno rešenje.

Tuženi organ je u svom odgovoru na tužbu ostao u svemu pri razlozima navedenim u obrazloženju osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Ispitujući zakonitost osporenog rešenja u granicama zahteva iz tužbe, u smislu odredbe člana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96), ocenom navoda u tužbi, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravno-pravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba nije osnovana.

Pravilno je, i po oceni suda, odlučio tuženi organ kada je, u postupku u kome nije bilo povrede pravila postupka, odbio žalbu tužioca nalazeći da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je doneo odluku kao u dispozitivu ožalbenog rešenja od 20.09.2006. godine. Ovo stoga što je u postupku koji je prethodio donošenju tog rešenja nesumnjivo utvrđeno da je rešenjem Poreske uprave Regionalnog centra Novi Sad, Filijale Novi Sad 2 broj: 433-02136/2006-30-1 od 20.09.2006. godine, u odnosu na tužioca pokrenut postupak prinudne naplate, odnosno određena prinudna naplata poreske obaveze iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika – tužioca, prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu na uplatne račune javnih prihoda, po osnovu poreza na dohodak građana, poreza na promet fizičkih lica, prihoda od doprinosa za socijalno osiguranje i doprinosa za taksiste, po Opomeni broj: 433-02136/2006-30 od 29.08.2006. godine, a koja nisu plaćena u zakonskom roku i obračunate kamate od 20.09.2006. godine, sa kojih razloga su se stekli uslovi za primenu odredbe člana 87a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 80/2002 ... 61/2005), odnosno za određivanje privremene mere obezbeđivanje naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava tužioca.

Sud je cenio navode tužbe, pa nalazi da kod napred utvrđenog činjeničnog stanja isti nisu od uticaja na drugačije rešenje u ovoj upravno-pravnoj stvari imajući pri tome u vidu odredbu člana 87a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji a kojom odredbom je propisano da Poreska uprava, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja, posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima na osnovu rešenja o prinudnoj naplati, rešenjem ustanovljava privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika.

Kako je odredbom člana 270. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da se u postupku administrativnog izvršenja može izjaviti žalba koja se odnosi samo na izvršenje, ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni navodi tužbe kojima se ukazuje na pogrešan obračun predmetne poreske obaveze. Saglasno navedenoj odredbi tužilac je mogao da osporava zakonitost rešenja kojim je obaveza utvrđena samo u postupku i rokovima propisanim za izjavljivanje žalbe protiv tog rešenja, a ne i u postupku izvršenja.

Sa napred navedenih razloga, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je tužbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u dispozitivu presude, na osnovu odredbe člana člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 23.08.2007. godine, U. 1037/07

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Biljana Šunderić, s.r. Olga Đuričić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

IJ