Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 1102/04
29.09.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Ljubodraga Pljakića, predsednika veća, Dušanke Marjanović i Dragana Skoka, članova veća, sa savetnikom suda Milankom Alkalaj, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca D., koga zastupa advokat M., protiv tuženog Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije u Beogradu, Sektora za imovinsko-pravne poslove, radi poništaja rešenja 07 broj 463-02-00071/1999 od 27.01.2004. godine, u pravnoj stvari poništaja tapije, u nejavnoj sednici veća održanoj 29.09.2005. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije u Beogradu, Sektora za imovinsko-pravne poslove 07 broj 463-02-00071/1999 od 27.01.2004. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba D. izjavljena protiv zaključka Opštinske uprave, Odeljenja za urbanizam i imovinsko-pravne poslove SO ..., broj 46-15/99 od 23.09.2002. godine, kojim je odbačen zahtev žalioca za poništaj tapije koja je kod Opštinskog suda u ...zavedena u knjigu tapija pod ..., zbog nenadležnosti.

Tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa iz svih razloga iznetih u žalbi izjavljenoj protiv zaključka prvostepenog organa i navodi da je isti drugostepeni organ rešenjem od 11.03.2002. godine, kojom je poništio zaključak prvostepenog upravnog organa o odbačaju žalbe, stao na stanovište da je prvostepeni organ trebalo da o zahtevu odluči na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku shodno članu 192. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, da prvostepeni organ po ovom nalogu nije postupio već je zaključkom zahtev žalioca odbacio zbog nenadležnosti, a tuženi organ je žalbu tužioca odbio kao neosnovanu i na taj način promenio svoje pravno stanovište izneto u rešenju od 11.03.2002. godine. Smatrajući da je osporenim rešenjem povređen zakon na njegovu štetu, tužilac je predložio da Vrhovni sud Srbije tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

U odgovoru na tužbu tuženi organ je naveo da ostaje pri razlozima iz osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Po oceni navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta, Vrhovni sud je našao:

Tužba je osnovana.

Prema obrazloženju osporenog rešenja, tuženi organ je zaključio da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je, postupajući po odredbama Zakona o izdavanju tapija na području Kasacionog suda u Beogradu i Velikog suda u Podgorici od 30.5.1931. godine, koji se primenjuje kao pravna pravila, odbacio zahtev žalioca za poništaj tapije zavedene u knjigu tapije kod Opštinskog suda u ... pod ..., smatrajući da nije nadležan za postupanje po podnetom zahtevu prema članu 56. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, jer po oceni tuženog organa lice koje smatra da je pravni sopstvenik može podneti nadležnom sudu tužbu protiv imaoca tapije obzirom da je dejstvo tapije vezano za njen deklarativni karakter.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja, Vrhovni sud Srbije je našao da je pobijano rešenje zasnovano na povredi pravila postupka iz člana 235. Zakona o opštem upravnom postupku, u vezi člana 199. stav 2. istog Zakona, jer tuženi organ u obrazloženju rešenja nije ocenio sve žalbene navode, a dati razlozi s obzirom na utvrđeno činjenično stanje ne upućuju na rešenje kako je dato u dispozitivu. Naime, iako je prema stanju u spisima D. podneo imovinsko-pravnoj službi Opštine ... zahtev za poništaj tapije broj 46-278/97 od 11.11.1977. godine koju je izdao prvostepeni upravni organ na ime njegove majke B., o pravu svojine na jednosobnom stanu broj ..., na prvom spratu zgrade ..., izgrađenoj na kat. parc. ... KO ..., po osnovu člana 257. Zakona o opštem upravnom postupku, prvostepeni upravni organ je ožalbenim zaključkom odlučio o zahtevu koji D. nije ni podneo, tj. o zahtevu za poništaj tapije koja je kod Opštinskog suda u ... zavedena u knjigu tapije pod ... Na ovu činjenicu podnosilac zahteva ukazao je u žalbi izjavljenoj protiv ožalbenog zaključka prvostepenog upravnog organa, međutim tuženi organ ove žalbene navode nije ocenio, niti je ovaj propust prvostepenog upravnog organa sankcionisao.

Tužbom se neosnovano osporava zakonitost rešenja tuženog organa u delu kojim se ukazuje da je o zahtevu za poništaj tapije, sastavljene od strane opštinskog upravnog organa, nadležan da odlučuje upravni organ koji je tapiju sastavio, a ne opštinski sud. Po oceni Vrhovnog suda Srbije pravilno je prvostepeni organ ocenio da nije nadležan da odlučuje o zahtevu za poništaj tapije izdate u upravnom postupku, već da je stvarno nadležan opštinski sud. Tapija je javna isprava, deklarativnog karaktera, koja predstavlja zamenu za upis prava svojine u zemljišne knjige i izdaje se na molbu zainteresovanog lica u postupku propisanom Zakonom o izdavanju tapija na području Kasacionog suda u Beogradu i Velikog suda u Podgorici 30.5.1931. godine koji se primenjuje kao pravno pravilo po osnovu čl. 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.4.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije ("Sl. list FNRJ" br. 86/46). Tapiju sastavlja nadležni upravni organ opštine nakon sprovedenog postupka i prosleđuje opštinskom sudu, koji potvrđuje tapiju, ukoliko oceni da su za to ispunjeni uslovi. Obzirom da je tapija javna isprava deklarativnog karaktera koja, pre izdavanja podnosiocu zahteva, mora biti potvrđena od strane suda, prema stavu Vrhovnog suda Srbije, o zahtevu za poništaj tapije kao javne isprave stvarno je nadležan da odlučuje opštinski sud, a ne upravni organ opštine koji je tapiju sastavio.

Sa iznetih razloga, smatrajući da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je tužbu uvažio i osporeno rešenje poništio, odlučujući kao u dispozitivu presude na osnovu člana 41. stav 2. u vezi člana 38. stav 3. Zakona o upravnim sporovima. U ponovnom postupku tuženi organ će otkloniti ukazanu počinjenu bitnu povredu pravila postupka, pa će u skladu sa iznetim primedbama doneti novo i na zakonu zasnovano rešenje, imajući pritom u vidu da su pravna shvatanja i primedbe suda iznete u ovoj presudi obavezni za tuženi organ u smislu odredbe člana 61. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 29.09.2005. godine, U. 1102/04

Predsednik veća – sudija

Ljubodrag Pljakić, s.r.

Zapisničar

Milanka Alkalaj, s.r.

Za tačnost otpravka

DC