Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 2501/05
30.08.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Milene Savatić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Nade Kljajević, članova veća, sa savetnikom Marijanom Tafra – Mirkov, zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca \"AA", koga zastupa AB, advokat, protiv rešenja Ministarstva privrede Republike Srbije br. 160-07-00-00610/2004-07 od 7.2.2005. godine, u predmetu privatizacije, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 30.8.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I Vrhovni sud Srbije oglašava se stvarno nenadležnim za rešavanje u delu tužbe protiv rešenja tuženog kojim je odbijen prigovor protiv rešenja Agencije za privatizaciju Republike Srbije broj 489/03-RVP/TV od 14.9.2004. godine i u tom delu tužba se ustupa na nadležnost Višem trgovinskom sudu u Beogradu.

II Tužba se odbacuje u delu protiv rešenja tuženog kojim je odbijen prigovor protiv rešenja Agencije za privatizaciju Republike Srbije broj 489/03-RPPP/TV od 14.9.2004. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijeni su, kao neosnovani, prigovori tužioca podneti protiv rešenja Agencije za privatizaciju Republike Srbije br. 489/03-RVP/TV od 14.9.2004. godine, o verifikaciji procene vrednosti osnovnog i ukupnog kapitala subjekta privatizacije, i protiv rešenja, iste Agencije br. 489/03-RPPP/TV od 14.9.2004. godine, kojim je prihvaćen program privatizacije Društvenog preduzeća za promet i usluge \"AA".

Tužilac tužbom osporava zakonitost rešenja tuženog i predlaže da se poništi. Navodi da izvršena procena vrednosti tužiočevog kapitala nije pravilna, jer tužilac nema kapital pa ni poslovni prostor, već je ovaj vlasništvo osnivača Saveza samostalnih sindikata Grada Kragujevca, koji je tužiocu, koji je da bi obavljao svoju delatnost morao imati poslovni prostor, ustupljen, bez naknade, na korišćenje. O tome je i sačinjen ugovor o ustupanju poslovnog prostora koji je i overen u Opštinskom sudu u Kragujevcu međutim, doneti akti nisu mogli proizvoditi nikakvo dejstvo jer su doneti od strane nenadležnog organa, a prostor su koristili Sindikat metalaca Srbije i Pošta Kragujevac.

U postupku prethodnog ispitivanja podnete tužbe, Vrhovni sud Srbije je našao da, u delu kojim tužilac osporava rešenje tuženog o odbijanju prigovora na rešenje o verifikaciji procene vrednosti osnovnog ukupnog kapitala, nije stvarno nadležan Vrhovni sud Srbije za odlučivanje; a u ostalom delu, tj. u delu kojim tužilac osporava rešenje tuženog o odbijanju prigovora na rešenje o prihvatanju programa privatizacije tužba nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 17. stav 1. pod z) Zakona o sudovima (''Službeni glasnik RS'' br.46/91 ... 71/92), koja se primenjuje na osnovu člana 3. Zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br.29/04), Vrhovni sud Srbije je nadležan da odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa, ako zakonom nije drugačije određeno, a odredbom člana 16. stav 1. pod v) koja odredba se takođe, primenjuje na osnovu člana 3. Zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova, propisano da je Viši trgovinski sud nadležan da odlučuje u upravno-računskom sporu.

Kako u konkretnom slučaju tužilac tužbom osporava rešenje, u delu kojim je tuženi odbio tužiočev prigovor i potvrdio rešenje Agencije za privatizaciju broj 489/03-RVP/TV od 14.9.2004. godine kojim je izvršena verifikacija procene vrednosti osnovnog i ukupnog kapitala, to je na osnovu citiranih odredaba Zakona za rešavanje te upravne stvari nadležan Viši trgovinski sud.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu člana 59. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'' br.46/96), a shodnom primenom člana 15. i 17. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja pod I.

Prema odredbi člana 6. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'' br. 46/96) upravni spor se može voditi samo protiv upravnog akta. U smislu stava 2. istog člana upravni akt u smislu tog Zakona jeste akt kojim državni organ i preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnih ovlašćenja rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog lica ili druge stranke u upravnoj stvari.

U konkretnom slučaju tužba je podneta tj. upravni spor je pokrenut protiv rešenja tuženog i u delu kojim je tuženi, na osnovu odredaba člana 22. stav 4. i člana 24. stav 2. Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'' br. 38/01 i 18/03) odbio tužiočev prigovor na rešenje Agencije br. 489/03-RPP/TV od 14.9.2004. godine kojim je prihvaćen tužiočev programa privatizacije. Po stavu suda u tom delu doneta odluka tuženog, iako doneta po pravnom sredstvu tužioca, nije upravni akt u smislu napred navedenog člana 6. ZUS-a pa se u tom delu, protiv tog akta ne može podneti tužba, tj. pokrenuti upravni spor. Ovo stoga što u tom delu tuženi odlukom nije rešavao o određenom, zakonom predviđenom pravu ili obavezi tužioca već je u vezi tužiočeve privatizacije prihvaćen tužiočev program privatizacije. Provođenje tog postupka ne vrši se primenom odredaba ZUP-a i ZUS-a već primenom postupaka i metoda regulisanih ekonomskim kriterijumima, tj. kako je u rešenju i navedeno u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Kako osporenom odlukom nije odlučeno o kakvom zakonom određenom pravu, obavezi ili pravnom interesu tužioca, već je odlučeno o tužiočevom programu privatizacije, osporena odluka nema karakter upravnog akta u smislu člana 6. ZUS-a pa se protiv te odluke ne može pokrenuti upravni spor.

Sa iznetog, a kako je član 28. stav 1. tačka 2. ZUS-a propisano da će sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji se tužbom osporava nije upravni akt, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u dispozitivu rešenja pod II.

REŠENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 30.8.2006. godine, U. 2501/05

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Marijana Tafra-Mirkov, s.r. Milena Savatić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

MS