Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 2909/07
22.11.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Ljubodraga Pljakića, predsednika veća, Dragana Skoka i Dušanke Marjanović, članova veća, sa savetnikom suda Ružom Urošević, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš Up-2 broj 43-2/07 od 05.03.2007. godine, u pravnoj stvari priznavanja prava na uvećanje plate, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 22. 11. 2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Vojne pošte 1097 Niš Up-2 broj 43-2/07 od 05.03.2007. godine u odnosu na tužioca AA, vojnika po ugovoru iz Vojne pošte 2493 Užice.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Vojne pošte 2493 Užice Up – 1 broj 43-2 od 29.11.2006. godine, kojim je odbačen njegov zahtev za priznavanje prava na isplatu uvećanje plate po osnovu rada dužeg od punog radnog vremena, noćnog rada i rada u dane državnih praznika, za period od jula 2003. godine do oktobra 2006. godine.

Tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa iz svih zakonskih razloga i navodi da je tuženi organ povredio pravila postupka, posebno odredbe člana 235. stav 2., jer nije ni mogao da oceni navode iznete u žalbi, s obzirom da je prvostepeni organ odbacio zahtev ne utvrđujući činjenično stanje. Smatra da prema odredbama Zakona o opštem upravnom postupku može tražiti nadoknadu štete i u tom postupku, a da se tuženi organ nije pozvao ni na jednu odredbu zakona koja to zabranjuje. Dalje navodi da je činjenično stanje u pogledu časova rada i preraspodele slobodnog vremena nepravilno utvrđeno, zbog čega ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava, pa predlaže da Vrhovni sud Srbije tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ u odgovoru na tužbu navodi da u svemu ostaje pri razlozima iznetim u obrazloženju osporenog rešenja i predlaže da Vrhovni sud Srbije tužbu odbije kao neosnovanu.

Ispitujući zakonitost osporenog rešenja u granicama zahteva iz tužbe, u smislu odredbe člana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ" broj 46/96), ocenom navoda u tužbi, odgovoru na tužbu i spisa ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao da je tužba osnovana.

Osnovano se, po oceni Vrhovnog suda Srbije, tužbom osporava zakonitost rešenja tuženog organa, jer su protivrečni razlozi dati u obrazloženju rešenja. Tuženi organ nalazi da je zakonito rešenje kojim je odbačen zahtev tužioca, iako se prvostepeni organ pogrešno pozvao na odredbu člana 115. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku i odbacio zahtev kao neosnovan, umesto da ga odbije. Smatra da je prvostepeni organ pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i uz navedene nedostatke doneo pravilno i zakonito rešenje, uz pravilnu primenu materijalnog prava, a zatim navodi da o zahtevu tužioca prvostepeni organ i nije mogao da odlučuje, već samo sud u postupku za naknadu štete.

Međutim, po shvatanju ovog suda, u ovom slučaju se radi o priznavanju prava na uvećanje plate po osnovu rada dužeg od punog radnog vremena, noćnog rada i rada u dane državnog praznika, o čemu se odlučuje u upravnom postupku bez obzira na to kako je postavljen zahtev stranke. Ukoliko je zahtev bio neuredan, prvostepeni organ je bio dužan da pozove stranku da otkloni nedostatke u zahtevu, u smislu odredbe člana 58. Zakona o opštem upravnom postupku, i da mu omogući da učestvuje u postupku, u smislu odredbe člana 133. istog Zakona, odnosno da sprovede poseban ispitni postupak radi utvrđivanja odlučnih činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje stvari.

Kako prvostepeni organ nije sproveo poseban ispitni postupak, već je zahtev odbacio ne utvrđujući odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za rešenje ove upravne stvari, a to nije učinio ni tuženi organ u postupku po žalbi, Vrhovni sud Srbije nalazi da činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari nije pravilno i potpuno utvrđeno, zbog čega se ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava.

Na osnovu izloženog, nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je tužbu uvažio i osporeno rešenje poništio u odnosu na tužioca primenom odredbe člana 41. stav 2. u vezi člana 38. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, a u ponovnom postupku tuženi organ je vezan pravnim shvatanjima i primedbama suda iznetim u ovoj presudi u smislu odredbe člana 61. istog Zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 22. 11. 2007. godine, U. 2909/07

Zapisničar Predsednik veća – sudija

Ruža Urošević, s.r. Ljubodrag Pljakić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

MĐ