Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 3048/05
29.06.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Danice Bogdanović, predsednika veća, Gordane Džakula i Vere Pešić, članova veća, sa savetnikom suda Radojkom Marinković, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca a.d. \"AA", protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije u Beogradu, radi poništaja rešenja 07 br. 463-02-00302/04 od 07.03.2005. godine, uz učešće zainteresovanog lica BB, u predmetu izuzimanja gradskog građevinskog zemljišta, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 29.06.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem poništeno je rešenje Organizacione jedinice za imovinsko-pravne i stambene poslove, Odseka za imovinsko-pravne poslove Opštine Čukarica br. 463-780/04-IV-02 od 16.12.2004. godine, kojim se uvažava predlog BB za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za komunalno-stambene, građevinske, urbanizam i imovinsko-pravne poslove Opštine Čukarica III-03 br. 463-1324/89 od 21.02.1990. godine i ostavlja na snazi pravnosnažno rešenje Sekretarijata za komunalno-stambene, građevinske, urbanizam i imovinsko-pravne poslove Opštine Čukarica III-03 br. 463-1324/89 od 21.02.1990. godine, te predmet vraća prvostepenom organu na postupak po primedbama iznetim u obrazloženju osporenog rešenja.

Podnetom tužbom tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog pogrešne primene pravila postupka, jer je svoju odluku zasnovao na nepravilno utvrđenom činjeničnom stanju. Ovo iz razloga što je tuženi kod donošenja odluke propustio da ceni da je prvostepeni organ pravilno postupio u svojoj obavezi iz čl. 247. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku i preduzeo radnje koje je trebao preduzeti. Smatra da je tražiocu ponavljanja postupka omogućeno učešće u postupku što nedvosmisleno proizilazi iz prvostepenog rešenja prema kome je punomoćnik stranke saslušan i data mu je mogućnost da se izjašnjava u postupku. Osim toga, propustio je da kao odlučnu utvrdi činjenicu da je prvostepeni organ svojim zaključkom od 10.12.2004. godine ispravio tehničke greške u pogledu imena i adrese lica koje je u upravnoj stvari tražilo ponavljanje postupka. Stoga nije bilo smetnje da se pravnosnažno rešenje održi na snazi kao u stavu 2. dispozitiva rešenja, koje je očigledno nepravilno poništeno od strane tuženog organa. Predlaže da Vrhovni sud Srbije uvaži tužbu i poništi osporeno rešenje.

U datom odgovoru na tužbu tuženi organ ostao je u svemu pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

U datom odgovoru na tužbu zainteresovano lice ukazuje da je predlog za ponavljanje postupka podnet jer stranci u postupku nije data mogućnost učestvovanja time što je usled pogrešno označenog imena i adrese proglašen za NN lice i postavljen mu je privremeni zastupnik. Kako mu prvostepeni organ nije nikada uručio rešenje, to smatra da je osporeno rešenje pravilno i na zakonu zasnovano i predlaže da sud tužbu odbije kao neosnovanu, a osporeni akt ostavi na snazi.

Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravno-pravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba nije osnovana.

Pravilno je, po nalaženju Vrhovnog suda Srbije postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem, nalazeći da je pogrešio prvostepeni organ kada je stavom 2. dispozitiva nakon što je uvažio predlog za ponavljanje postupka zainteresovanog lica ostavio na snazi pravnosnažno rešenje Sekretarijata za komunalno-stambene, građevinske poslove, urbanizam i imovinsko-pravne poslove opštine Čukarica III-03 br. 463-1324/89 od 21.02.1990. godine, uvažio žalbu BB i poništio prvostepeno rešenje, a predmet vratio na ponovni postupak. Ovo iz razloga što i prema oceni Vrhovnog suda Srbije, u spisima predmeta nema dokaza o tome da je i koje radnje je prvostepeni organ u ponovljenom postupku preduzeo kako bi se moglo zaključiti da je na adekvatan način podnosiocu predloga za ponavljanje postupka – zainteresovanom licu pružena mogućnost da u tom postupku učestvuje. Naime, u prvostepenom postupku predlog je dostavljen na izjašnjenje krajnjem korisniku zemljišta i nakon toga njegovo izjašnjenje dato na uvid punomoćniku predlagača, pri čemu nema dokaza o tome da li je, ako je već utvrđeno da je predlagač onemogućen u zaštiti svojih prava i interesa u ranije vođenom postupku izuzimanja, u ponovljenom postupku ovaj procesni propust ispravljen. Pravilno je pri tome i pravno shvatanje tuženog organa da odredba čl. 247. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ" br. 33/97), na koju se prvostepeni organ poziva predviđa mogućnost da se ne donosi poseban zaključak kojim bi se odlučivalo o predlogu za ponavljanje postupka, ali da ne isključuje obavezu nadležnog organa da kada utvrdi postojanje uslova za ponavljanje postupka odmah pređe na preduzimanje onih radnji u postupku koje treba ponoviti. Pri tome su u obrazloženju osporenog rešenja dati dovoljni i jasni razlozi o odluci iz dispozitiva, koje kao pravno valjane u svemu i ovaj sud prihvata.

Sud je cenio navode iznete u tužbi, ali nalazi da oni kod napred iznetog činjeničnog i pravnog stanja ove upravne stvari nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja. Ovo tim pre što je osporenim rešenjem predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, te tužilac ima pravo i mogućnost da nakon donošenja rešenja u tom postupku preduzima pravne radnje i koristi zakonom predviđena pravna sredstva radi zaštite svojih prava i pravnih interesa.

Sa napred iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, na osnovu odredbe čl. 41. st. 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

Dana 29.06.2006. godine, U. 3048/05

Zapisničar Predsednik veća – sudija

Radojka Marinković, s.r. Danica Bogdanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

SK