Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 3103/07
06.11.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Mirjane Ivić i Nevene Milojčić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi AA, izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Uprave za upravne poslove broj 03/10-205-5005/05 od 21.3.2007. godine, u predmetu prestanka svojstva izbeglog lica, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 6.11.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Uprave za upravne poslove broj 03/10-205-5005/05 od 21.3.2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca, izjavljena na rešenje Komesarijata za izbeglice Republike Srbije broj 207-53629 od 26.2.2005. godine, kojim je tužiocu ukinut status izbeglog lica.

U tužbi, kojom osporava zakonitost rešenja tuženog organa iz razloga predviđenih odredbom člana 10. stav 1. tač. 1. i 3. Zakona o upravnim sporovima, tužilac ističe da tuženi organ za svoju tvrdnju da nije prijavio promene koje su nastupile od priznavanja svojstva izbeglog lica ne navodi nikakve dokaze, te da se iz rešenja ne vidi o kojim se promenama radi. Navodi da je odlučujuća činjenica se on i dalje nalazi sa mestom boravka u Republici Srbiji, te da nema mesta primeni odredbe člana 18. stav 1. tačka 2. Zakona o izbeglicama. Predlaže da sud tužbu uvaži, a osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ, u odgovoru na tužbu, ističe da ostaje u svemu pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predlaže da sud tužbu odbije, kao neosnovanu.

Rešavajući ovaj upravni spor na osnovu činjenica, utvrđenih u upravnom postupku u smislu odredbe člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96) i ispitujući zakonitost osporenog rešenja u skladu sa članom 39. stav 1. istog Zakona, Vrhovni sud Srbije je, ocenom navoda tužbe, odgovora na istu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao da je tužba osnovana.

Iz obrazloženja osporenog i prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni organ svojim rešenjem ukinuo tužiocu svojstvo izbeglog lica. Prvostepeni organ je stavio van snage rešenje Komesarijata na osnovu koga je izdata izbeglička-prognanička legitimacija broj ___ od __. godine i konstatovao je da po pravosnažnosti ovog rešenja prestaje da važi navedena izbeglička-prognanička legitimacija tužioca. U obrazloženju prvostepenog rešenja organ je naveo da su se stekli uslovi predviđeni odredbom člana 18. stav 1. tačka 2. Zakona o izbeglicama, za gubitak svojstva izbeglog lica zato što tužilac nije prijavio promene koje su nastupile od priznavanja svojstva izbeglog – prognanog lica, jer se vratio u državu svog prethodnog prebivališta. Odlučujući po žalbi tužioca, izjavljenoj na prvostepeno rešenje, tuženi organ je osporenim rešenjem žalbu odbio, kao neosnovanu.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja, Vrhovni sud Srbije nalazi da je istim povređen zakon na štetu tužioca. Ovo stoga, što tuženi organ ne ceni navode žalbe koji se odnose na osporavanje činjeničnog stanja iz obrazloženja prvostepenog rešenja da se tužilac vratio u državu svog prethodnog prebivališta, zbog čega je osporeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredbe člana 235. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 ... 31/01). Osnovano se u tužbi ističe da prvostepeno rešenje ne sadrži razloge, koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, tj. da ne sadrže uopšte razloge i dokaze iz kojih proizlazi da se tužilac vratio u državu svog prethodnog prebivališta, koju odlučnu činjenicu on osporava i žalbom. Propuštajući da u upravnom postupku navedu na koji način su došli do saznanja da se tužilac vratio u državu svog prethodnog prebivališta, te da ovu odlučnu činjenicu pouzdano utvrde i označe dokaz o istoj, prvostepeni organ i tuženi organ su rešenja o ukidanju svojstva izbeglog lica tužiocu doneli uz bitnu povredu odredbe člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

U dispozitivu prvostepenog rešenja se u tački 1. ukida tužiocu svojstvo izbeglog lica, a u obrazloženju istog rešenja se navodi da su se stekli uslovi utvrđeni članom 18. stav 1. tačka 2. Zakona o izbeglicama za gubitak prava priznatih rešenjem o priznavanju svojstva izbeglog lica. Po oceni Vrhovnog suda Srbije, i prvostepeno, i osporeno rešenje su zahvaćena bitnom povredom Zakona o opštem upravnom postupku, jer dispozitiv rešenja nije saglasan obrazloženju istog. Prvostepeni organ u obrazloženju svog rešenja nije dao nikakve razloge za stavove 2. i 3. dispozitiva, koju povredu drugostepeni organ nije otklonio osporenim rešenjem.

Kako je iz iznetih razloga osporeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama postupka koje su od uticaja na rešenje stvari, u ponovnom postupku ih je potrebno otkloniti, a zatim, pravilnom primenom propisa, doneti na zakonu zasnovano rešenje.

Nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu odredbi člana 41. stav 2. u vezi člana 38. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude, s tim što su pravna shvatanja suda iz ove presude obavezna za tuženi organ u smislu odredbe člana 61. istog Zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 6.11.2007. godine, U.br. 3103/07

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Vesna Mraković, s.r. Snežana Živković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

zž