Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 3581/07
15.11.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom suda Ljiljanom Petrović, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca Preduzeća \"AA", koga zastupa AB, advokat, protiv rešenja tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Regionalni centar Novi Sad, broj: 433-859/2006 od 28.10.2006. godine, u predmetu poreza na dodatu vrednost, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 15.11.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem tuženog odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena na rešenje Ministarstva finansija - Poreska uprava – Filijale TT, broj: 433-2/2006-13-531-1 od 02.10.2006. godine, a kojim ožalbenim rešenjem je određena prinudna naplata poreskih obaveza iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika, i to: poreza na dodatu vrednost dospelog za plaćanje do 30.8.2006. godine u iznosu od 36.274.311,00 dinara, posebne jednokratne takse na prinudnu naplatu u iznosu od 1.813.715,55 dinara i kamate na dospeli, neplaćeni porez u iznosu od 3.230.073,94 dinara, a sve ukupno u visini od 41.318.100,49 dinara. Istim rešenjem naloženo je Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu – Odsek za prijem osnova i naloga prinudne naplate Kragujevac – Službi za prijem rešenja da, odmah po prijemu ovog rešenja, preduzme mere iz svoje nadležnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet radi prinudne naplate dospelih, a neplaćenih poreskih obaveza.

Tužilac podnetom tužbom, preko punomoćnika, pobija zakonitost osporenog rešenja tuženog organa navodeći da je isto nepravilno i nezakonito, jer je doneto usled pogrešne primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o opštem upravnom postupku. Ističe da prvostepeni organ, a to je u potpunosti prihvatio i drugostepeni organ nije izveo sve dokaze potrebne za pravilno rešavanje ove upravne stvari, čime je došlo do povrede upravnog postupka, a sve na štetu tužioca. Osporenim rešenjem se tužiocu nameću poreske obaveze koje nisu zasnovane na zakonu, odnosno pobijano rešenje predstavlja izvršno rešenje nekih drugih rešenja iz upravno-poreskog postupka, koja su nepravnosnažna, znači ista su još uvek u žalbenom postupku u kojem se ispituje njihova zakonitost. Predlaže da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ u odgovoru na tužbu ostao je pri razlozima iz osporenog rešenja, pa je predložio da sud tužbu odbije.

Rešavajući ovaj upravni spor na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96) i ispitujući zakonitost osporenog rešenja na osnovu člana 39. stav 1. istog Zakona, Vrhovni sud Srbije je, ocenom navoda tužbe, odgovora na istu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao da je tužba neosnovana.

Pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio, kao neosnovanu, žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja nalazeći da je to rešenje doneto bez povrede pravila postupka, kao i da je zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava. Ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni organ tužiocu uredno uručio opomenu br. 433-2/2005-13-610-11 od 22.9.2006. godine, dana 25.9.2006. godine. Ista sadrži nalog poreskom obvezniku da dospelu a neplaćenu poresku obavezu uplati odmah a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene. Istovremeno, obveznik je upozoren da će se, ukoliko u datom roku ne postupi po opomeni i navedene poreske dugove ne izmiri, pristupiti prinudnoj naplati dugova primenom sredstava iz člana 92. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Takođe, obveznik je obavešten, odnosno poučen da u roku od pet dana od dana prijema opomene može u filijali raspraviti eventualna sporna pitanja u vezi vrste i iznosa dospele poreske obaveze za naplatu iz ove opomene. Dalje iz spisa predmeta proizilazi da je rok za raspravu eventualnih spornih pitanja iz opomene istekao dana 30.9.2006. godine, te da je ožalbeno rešenje tužiocu uručeno dana 05.10.2006. godine i saglasno odredbi člana 77. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji istog dana postalo izvršno. U spisima predmeta nema dokaza, odnosno drugih dokumenata na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je tužilac iskoristio zakonsku mogućnost, predočenu opomenom, te u periodu od dana prijema opomene do dana uručenja ožalbenog rešenja pristupio raspravi eventualnih spornih pitanja u vezi vrste iznosa dospele obaveze za naplatu iz opomene. Takođe, u spisima predmeta nema drugih dokumenata na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je tužilac osporio poreske dugove, odnosno zatražio raspravu spornih pitanja, ili reagovao na bilo koji način.

Kod ovakvog stanja stvari pravilno je nalaženje tuženog da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i pokrenuo postupak prinudne naplate i sprovođenja istog nastavio u svemu prema zakonskim odredbama, pridržavajući se i upozorenja iz opomene. Naime, ako poreski obveznik ne izvrši svoju dužnost i utvrđeni porez ne plati u zakonskom roku, poreski organ je obavezan da pokrene postupak prinudne naplate čiji početak je uređen odredbama člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Međutim, pre početka postupka prinudne naplate, saglasno odredbama člana 71. ovog Zakona, poreski organ je dužan da poreskog obveznika opomene, odnosno da obvezniku, koji u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez osim u slučaju odlaganja plaćanja poreza, uruči opomenu o vrsti i iznosu poreza dospelog za naplatu. Istom opomenom nalaže mu se da dospeli iznos plati odmah a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate poreza. Ako poreski obveznik ne plati porez, odnosno sporedno poresko davanje ni u roku iz opomene, određenim članom 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odnosno u roku od pet dana od dana prijema opomene Poreska uprava započinje postupak prinudne naplate donošenjem rešenja. Sa navedenog pravilno je odlučio tuženi kada je doneo odluku kao u dispozitivu, saglasno odredbama člana 151. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Cenjeni su i pomenuti navodi tužbe, pa je sud našao da su isti neosnovani. Ovo stoga, što je tužilac ove navode isticao u žalbi, a koje je tuženi organ prema razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja pravilno ocenio i za iste dao dovoljne činjenične i pravne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su neosnovani navodi tužbe da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', br. 46/96), rešio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 15.11.2007. godine, U. 3581/06

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Ljiljana Petrović, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK