Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 3713/04
01.02.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Mirjane Ivić i Nevene Milojčić, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužilje AA, koju zastupa punomoćnik AB, advokat, izjavljenoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Sektor za pravne poslove 07 broj 952-01-309/04 od 22.6.2004. godine, u predmetu katastra, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 1.2.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije, Sektor za pravne poslove 07 broj 952-01-309/04 od 22.6.2004. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje izjavljena na rešenje Službe za katastar nepokretnosti Šabac broj 952-01-974/04 od 7.4.2004. godine, kojim rešenjem je odbijen zahtev tužilje za provođenje promene nastale izgradnjom objekta na katastarskoj parceli broj aa KO VV, po osnovu upotrebne dozvole broj 351-182/2003-08 od 26.3.2003. godine kao neosnovan.

U tužbi kojom osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog pogrešne primene zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja tužilja preko punomoćnika navodi da je kao investitor pribavila upotrebnu dozvolu za izgrađeni poslovno-stambeni objekat. U toku izrade projektne dokumentacije i obezbeđivanja građevinske i upotrebne dozvole precizno su utvrđene granice susednih parcela kao i dokaz o pravu korišćenja građevinskog zemljišta. Tom prilikom nije utvrđen bilo kakav nedostatak ili neusklađenost granica, a korišćeni su podaci nadležnih službi u VV što je isticala i u žalbi. Prvostepeni organ konstatuje bez ikakvih dokaza da deo izgrađenog objekta zauzima parcelu vv KO VV, a pri tom ne utvrđuje koliki deo, a to ne čini ni tuženi organ takođe ne pružajući nijedan dokaz da se predmetna nepokretnost nalazi delom na susednoj parceli. Dalje navodi da nisu cenjeni njeni navodi žalbe u pogledu nepružanja dokaza za utvrđeno činjenično stanje. Posebno ističe da je izdata upotrebna dozvola za izgrađeni objekat koji se nalazi samo na kp. 1087/1, a ne i na kp. 1089 kako to konstatuje prvostepeni organ. Predložila je da sud tužbu uvaži, a osporeno rešenje poništi.

U odgovoru na tužbu tuženi organ je u svemu ostao pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predložio da sud tužbu kao neosnovanu odbije.

Po razmatranju spisa predmeta, oceni navoda tužbe i odgovora na tužbu, kao i po oceni zakonitosti osporenog rešenja u smislu odredbe člana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba je osnovana.

Iz spisa predmeta se vidi da je osporenim rešenjem odbijena žalba tužilje izjavljena na rešenje prvostepenog organa od 7.4.2004. godine kojim rešenjem je odbijen zahtev tužilje za provođenje promene nastale izgradnjom objekta na katastarskoj parceli broj aa KO VV po osnovu upotrebne dozvole broj 351-182/2003-08 od 26.3.2003. godine kao neosnovan sa obrazloženjem da je objekat izgrađen prekoračenjem građevinske dozvole tako što se isti delom nalazi na katastarskoj parceli broj 1089, a za takav položaj zgrade ne postoji urbanistički projekat.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja Vrhovni sud Srbije nalazi da je isto doneto uz bitnu povredu člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku kojim je propisano da obrazloženje rešenja između ostalog treba da sadrži utvrđeno činjenično stanje i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza kao i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da je rešenjem prvostepenog organa od 6.8.2003. godine odbijen zahtev GP \"BB" za provođenje promene u katastarskom operatu po osnovu izgradnje objekta na kp.br. aa KO VV na osnovu rešenja za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine SO Šabac od 26.3.2003. godine, a da je rešenjem drugostepenog organa od 15.1.2004. godine poništeno navedeno rešenje prvostepenog organa u postupku po žalbi G \"BB" obzirom da je zahtev podnelo neovlašćeno lice i predmet je vraćen na ponovni postupak i odlučivanje. Dalje se u obrazloženju osporenog rešenja navodi da je tužilja u ponovnom postupku dana 30.1.2004. godine podnela novi zahtev za provođenje promene pozivajući se na gore navedena rešenja doneta po zahtevu GP \"BB". Iz spisa predmeta kao i iz obrazloženja prvostepenog i osporenog rešenja proizlazi da je rešenje prvostepenog organa od 7.4.2004. godine doneto po zahtevu tužilje od 30.1.2004.g odine za provođenje promena, a nema razloga u istim od kakvog je značaja provođenje napred navedenog postupka po zahtevu GP \"BB".

Takođe, osporeno rešenje je doneto i uz bitnu povredu odredbe člana 235. Zakona o opštem upravnom postupku kojom je propisano da u obrazloženju drugostepenog rešenja moraju biti ocenjeni svi navodi žalbe. Tužilja je u žalbi isticala da u postupku dobijanja građevinske i upotrebne dozvole za izgrađeni objekat nije bio konstatovan nijedan nedostatak u pogledu neusklađenosti granica sa susednim parcelama, što su utvrdili nadležni organi koji po službenoj dužnosti vode evidenciju i izdaju podatke u ovom slučaju JUP "__", odnosno Odeljenje za urbanizam Opštinske uprave Šabac kao i da kartiranjenije pravilno sprovedeno i da je neprecizno, zbog čega se ne može prihvatiti konstatacija prvostepenog organa da deo tužiljinog objekta bez označavanja koliki je taj deo pada na susednu parcelu aa KO VV, a ove navode tuženi uopšte ne ceni.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja Vrhovni sud Srbije nalazi da u spisima predmeta nema valjanih dokaza za razloge na koje se poziva tuženi organ u obrazloženju osporenog rešenja. Dokaz na koji se poziva tuženi organ zapisnik GP \"BB" koje je izvršilo uviđaj dana 18.4.2003. godine koji je potpisala tužilja u kom je konstatovano da je izvršeno snimanje objekta na katastarskoj parceli aa KO VV, a snimljeno stanje je prikazano na skici se ne mogu smatrati valjanim dokazima za utvrđeno činjenično stanje obzirom da se iz priložene skice koja je samo potpisana od strane geometra bez datuma kao i zapisnika ne vidi da li je ista data od strane ovlašćenog i nadležnog organa.

Takođe, tuženi organ se poziva na izvršeno kartiranje snimljenog objekta na radnom originalu plana i skicu održavanja premera broj 50 od aprila 2003. godine, a ne obrazlaže bliže rezultate tog kartiranja i navode žalbe kojima tužilja osporava valjanost izvršenog kartiranja.

Zbog navedenih razloga osnovani su navodi tužbe u pogledu povreda pravila postupka, zbog čega će tuženi organ u ponovnom postupku otkloniti navedene nedostatke osporenog rešenja, odnosno u obrazloženju rešenja će oceniti navode žalbe i navesti pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu.

Nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilje, Vrhovni sud Srbije je na osnovu odredbe člana 38. stav 2. u vezi člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.

Pravno shvatanje i primedbe suda u pogledu postupka obavezne su za tuženi organ na osnovu člana 61. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 1.2.2006. godine, U.br. 3713/04

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Rajka Milijaš, s.r. Snežana Živković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

zž