Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 5087/06
24.01.2008. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom suda Verom Marinković, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužilaca: AA i BB, koje zastupa AB, advokat, protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Sektor za imovinsko-pravne poslove, broj: 463-02-00662/2006-07 od 11.4.2007. godine, u predmetu izuzimanje gradskog građevinskog zemljišta, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 24.1.2008. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci su ovom sudu podneli tužbu zbog ''ćutanja uprave'', jer tuženi organ nije doneo rešenje povodom njihove žalbe izjavljene na rešenje Opštinske uprave Šabac – Odeljenje za finansije, broj: 464-68/06-03 od 14.9.2006. godine. Nakon podnete tužbe tužioci su 26.4.2007. godine, dostavili izjavu kojom obaveštavaju sud da proširuju tužbu na rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektor za imovinsko-pravne poslove broj: 463-02-00662/2006-07 od 11.4.2007. godine, koje su primili 24.4.2007. godine, a kojim rešenjem je poništeno rešenje Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac br. 464-68/06-03 od 14.9.2006. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na postupak po primedbama iznetim u obrazloženju ovog rešenja. Navedenim prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev AA i BB, za poništaj pravnosnažnog rešenja broj: 464-140/77-08 od 17.1.1978. godine, kojim je ranijem korisniku VV, izuzeto nacionalizovano neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište u korist opštine Šabac.

U tužbi podnetoj ovom sudu tužioci osporavaju zakonitost rešenja tuženog organa zbog bitne povrede pravila postupka i pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Navode da je pravilno drugostepeni organ poništio prvostepeno rešenje ali da je nedopustivo da drugostepeni organ u obrazloženju svog rešenja daje primedbe i poziva se na svoje stavove koje je izneo u obrazloženju nekog drugog rešenja tog ministarstva, a koje je doneto u postupku GG, ističući da ako prvostepeni organ postupi po tim primedbama ponovo će doneti nezakonito rešenje. Sa iznetih razloga i bliže navedenih u tužbi, predlaže da sud tužbu uvaži i poništi osporeno rešenje ili da na podlozi činjeničnog stanja utvrđenog iz izveštaja veštaka geometra sam reši ovu upravnu stvar.

U odgovoru na tužbu tuženi organ je ostao u svemu kod razloga iznetih u obrazloženju osporenog rešenja i predložio da Vrhovni sud Srbije tužbu odbije.

Nakon ocena navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao da je tužba neosnovana.

Iz obrazloženja osporenog rešenja i spisa predmeta ove upravne stvari proizilazi da je tuženi organ postupajući po žalbi tužilaca poništio rešenje Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac od 14.9.2006. godine, na osnovu odredbe člana 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01) iz razloga što je našao da se iz samog rešenja o izuzimanju zemljišta ne može utvrditi namena zemljišta u momentu njegovog izuzimanja, pri čemu se iz nalaza veštaka ne može sa sigurnošću utvrditi da li je navedeno zemljište privedeno nameni, u roku određenom odredbom člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 73/03).

Po oceni Vrhovnog suda Srbije, osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužilaca. Ovo sa razloga, što je odredbom člana 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da će drugostepeni organ svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i predmet vratiti prvostepenom organu na ponovni postupak, ako nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ. Kako je u provedenom postupku tuženi organ našao da je prvostepeni organ odlučne činjenice nepravilno utvrdio, pri čemu je ocenio da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, to ovaj sud nalazi da je rešenje tuženog organa na zakonu zasnovano, budući da je tuženi organ svojim rešenjem ukazao prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak.

Sud je cenio i navod tužbe da tuženi organ u obrazloženju osporenog rešenja nije mogao da da nalog prvostepenom organu da u ponovnom postupku u ovoj pravnoj stvari postupi po stavu iznetom u obrazloženju rešenja tog Ministarstva broj: 463-02-00614/2006-07 od 16.3.2007. godine, koje je doneto u postupku po žalbi GG, pa je našao da je osnovan, jer je tuženi u rešenju morao taj stav da pismeno obrazloži, a ne da upućuje prvostepeni organ da ga traži po predmetima, pa je na ovaj način učinio povredu pravila postupanja, ali bez uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari. Ovo iz razloga što je, po oceni ovog suda, tuženi organ za svoju odluku u obrazloženju osporenog rešenja dao dovoljne razloge za uvažavanje žalbe tužioca i poništio rešenje prvostepenog organa od 14.9.2006. godine, nezavisno od pozivanja na navedeno rešenje Ministarstva od 16.3.2007. godine.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 24.1.2008. godine, U. 5087/06

Zapisničar, Predsednik veća-sudija

Vera Marinković, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK