Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 515/07
13.12.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Nade Kljajević, članova veća, sa savetnikom suda Goranom Josifovim, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, koga po punomoćju zastupa AB, advokat, protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, radi poništaja rešenja Poreske uprave - Regionalnog centra Beograd, br. 7311-202/07-20 od 04.7.2007. godine, u predmetu prinudne naplate, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 13.12.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem tuženog i to stavom I dispozitiva odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena protiv zaključka Poreske uprave – Filijale Voždovac, br. 433-99/06 od 03.4.2006. godine, dok je stavom II dispozitiva ovim rešenjem zamenjeno rešenje Poreske uprave - Regionalnog centra Beograd, br. 4331-154/06-20 od 23.11.2006. godine. Inače, zaključkom Poreske uprave – Filijale Voždovac, br. 433-99/06 od 03.4.2006. godine, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja br. 433-21/05-709-3D.N. od 27.12.2005. godine, kao neblagovremeno izjavljena.

Tužilac podnetom tužbom najpre pobija zakonitost osporenog rešenja tuženog organa br. 433-154/06-20 od 23.11.2006. godine, sa svih razloga propisanih odredbom člana 10. stav 1. tač. 1. i 3. Zakona o upravnim sporovima, a zatim i novodoneto rešenje tuženog organa br. 7311-202/07-20 od 04.7.2007. godine. U tom smislu je naveo da mu rešenje o prinudnoj naplati nije dostavljeno zbog pogrešne adrese njegovog prebivališta, kao i da nisu tačni navodi upravnih organa da je rešenje od 27.12.2005. godine uručeno njegovoj supruzi koja ne živi u aaa, već u vvv, što ukazuje da je službena beleška sačinjena 18.1.2006. godine o dostavi prvostepenog rešenja neistinita. Dalje je naveo da na adresi u ggg, ne živi ni on niti njegova supruga čime su zbog neučestvovanja povređena njegova prava kao stranke u postupku. Predložio je da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ u odgovoru na tužbu, imajući u vidu novodoneto rešenje kojim je zamenjeno osporeno rešenje br. 4311-154/06-20 od 23.11.2006. godine, predložio je da sud istu odbije.

Rešavajući ovaj upravni spor na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96) i ispitujući zakonitost osporenog rešenja, u granicama zahteva iz tužbe, na osnovu člana 39. stav 1. istog Zakona, Vrhovni sud Srbije je, ocenom navoda tužbe, odgovora na istu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao da je tužba neosnovana.

Pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio, kao neosnovanu, žalbu tužioca izjavljenu protiv zaključka Poreske uprave – Filijale Voždovac, br. 433-99/06 od 03.4.2006. godine, nalazeći da je isti donet bez povrede pravila postupka, kao i da je zasnovan na pravilnoj primeni materijalnog prava. Ovo s toga, što iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti tužioca, kao poreskog obveznika, br. 433-21/05-709-3D.N. od 27.12.2005. godine, uručeno tužiočevoj supruzi BB dana 18.1.2006. godine, koja je odbila da potpiše prijem istog. Ovo stoga što je odredbom člana 36. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02... 85/05), propisano, između ostalog, da ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, dok je odredbom stava 4. istog člana tog Zakona, propisano da se urednom dostavom smatra i kada navedena lica odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. Imajući u vidu da je na rešenju o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti br. 433-21/05-709-3D.N. od 27.12.2005. godine, konstatovano da je BB, supruga tužioca koji je poreski obveznik, primila rešenje, 18.1.2006. godine, bez obzira što nije želela da prijem istog potpiše, to je kod citirane odredbe navedenog Zakona, po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, izvršena uredna dostava rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti. S toga, je pravilan zaključak poreskih organa da je žalba protiv tog rešenja podneta neblagovremeno.

Cenjeni su i pomenuti navodi tužbe da supruga tužioca ima prebivalište u vvv, što isključuje mogućnost prijema navedenog rešenja na dan 18.1.2006. godine, pa je sud našao da su isti bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja. Ovo s toga, što mesto prebivališta označeno u ličnoj karti, pravno je irelevantno u odnosu na faktičko stanje boravišta bračnog druga.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su neosnovani navodi tužbe, da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96), rešio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 13.12.2007. godine, U. 515/07

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Goran Josifov, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK