Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 6137/06
27.12.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Danice Bogdanović, predsednika veća, Vere Pešić i Gordane Džakula, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Srbije Radojkom Marinković, zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužilje AA, protiv tužene Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, radi poništaja rešenja broj 112-01-00412/2006-01 od 09.10.2006. godine, u predmetu raspoređivanja na radno mesto, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 27.12.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, broj 112-01-00412/2006-01 od 09.10.2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje podneta protiv rešenja direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda broj 112-125-27 od 14.08.2006. godine, a kojim je kao državni službenik raspoređena na radno mesto mlađi prognostičar koje je razvrstano u zvanje mlađi savetnik, utvrđeno pod rednim brojem 18/1 u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom hidrometeorološkom zavodu u Sektoru za meteorologiju, Odeljenju za meteorološko bdenje počev od 03.07.2006. godine.

Podnetom tužbom tužilja osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene zakona. Navodi da je poslednje radno mesto pre donošenja rešenja o raspoređivanju bilo radar-prognostičar sa zvanjem savetnika, gde se shodno članu 38. Zakona o državnim službenicima sa ovim zvanjem rade složeni poslovi i državni službenik mora da ima završen fakultet i najmanje 3 godine iskustva u struci, a koje uslove je ispunjavala. Naročito ukazuje na odredbu člana 133. Zakona o državnim službenicima i premeštaj državnih službenika na druga odgovarajuća radna mesta u slučaju ukidanja radnih mesta ili smanjenja broja državnih službenika Navedenom odredbom propisano je da ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, državni službenik može uz svoju saglasnost biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako i takvo mesto ne postoji službenik ostaje neraspoređen. U konkretnom slučaju, navodi da je bez saglasnost premeštena na niže radno mesto, odnosno najniže zvanje u svom stepenu obrazovanja za koje član 39. Zakona predviđa da mora imati samo završen fakultet i pripravnički staž bez radnog iskustva. Takođe smatra da je povređena odredba člana 91. istog zakona kojim je propisano da je odgovarajuće radno mesto ono čiji se poslovi rade u istom zvanju kao i poslovi radnog mesta sa koga se državni službenik premešta i za koje ispunjava i ostale uslove. Naime, raspoređivanjem na način iz osporenog rešenja smatra da je u pogledu znanja i sposobnosti degradirana,

odnosno kažnjena, naročito imajući u vidu da se u radnom odnosu nalazi od 1992. godine, bez negativne ocene ili povrede radne ocene. Predlaže da sud uvaži tužbu i poništi osporeno rešenje.

Tuženi organ u datom odgovoru na tužbu ostao je u svemu pri navodima iz obrazloženja osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Nakon ocene navoda tužbe, razloga osporenog rešenja, te odgovara na tužbu i celokupnih spisa predmeta ove upravne stvari, a u smislu člana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, br. 46/96), Vrhovni sud Srbije je našao da je tužba osnovana.

Prema razlozima osporenog rešenja žalba nije osnovana jer je prvostepeni organ doneo rešenje o raspoređivanju u skladu sa članom 140. Zakona o državnim službenicima i članom 95. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Saglasno članu 35. Zakona o državnim službenicima i članu 7. Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merila za opis radnih mesta državnih službenika, prvostepeni organ je pravilno odredio zvanje mlađi savetnik za radno mesto pod rednim brojem 18/1 u skladu sa novim Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, te rasporedio tužilju na to radno mesto nalazeći da u svemu ispunjava uslove polazeći od stručne spreme, radnog iskustva i osposobljenosti, pri čemu nije sporno da je ona do stupanja na snagu novog pravilnika, 02.07.2006. godine, bila raspoređena na radno mesto radar-prognostičar u istom odeljenju u zvanju savetnika. Ceneći navode žalbe kojima žalilja ukazuje na nepopunjena radna mesta za koja prema stručnom i radnom iskustvu ispunjava uslove, kao i aktivnost u sindikatu, nalazi da nisu osnovani jer nemaju uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja i izvođenje dokaza u vezi donetog rešenja o raspoređivanju tužilje.

Ceneći zakonitost osporenog rešenja, Vrhovni sud Srbije nalazi da tužilja osnovano tužbom osporava njegovu zakonitost. Ovog zbog toga što se na osnovu rešenja prvostepenog organa ne može utvrditi pravni osnov za raspoređivanje tužilje. U rešenju prvostepenog organa za koje tuženi organ nalazi da je u svemu pravilno, takav pravni osnov nije naveden, već samo ističe da je raspoređivanje izvršeno prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Republike Srbije od 31.03.2006. godine, kojim su organizovani poslovi i sistematizovana radna mesta shodno delokrugu Zavoda, a razvrstana u zvanja u skladu sa Uredbom o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika. Međutim, tužilja u tužbi ukazuje da radno mesto na koje je raspoređena predstavlja niže radno mesto u odnosu na radno mesto na koje je bila ranije raspoređena, pa smatra da njeno raspoređivanje prema novom Pravilniku nije izvršeno saglasno članu 133. i 134. Zakona o državnim službenicima. Kako u obrazloženju prvostepenog i osporenog rešenja nije naveden pravni osnov raspoređivanja tužilje, a ono ne proizilazi ni iz dokaza dostavljenim ovom sudu uz odgovor na tužbu, Vrhovni sud Srbije za sada nije u mogućnosti da oceni pravilnost odluke date u dispozitivu i pravilnost raspoređivanja tužilje u konkretnom slučaju u odnosu na odredbe Zakona o državnim službenicima.

Sa napred iznetog, nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilje, Vrhovni sud Srbije je na osnovu člana 41. stav 2. u vezi člana 38. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, br. 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude. U ponovnom postupku, a saglasno odredbi člana 61. Zakona o upravnim sporovima tuženi organ je dužan do postupi po primedbama suda iz ove presude, tako što će odluku o osnovanosti navoda žalbe odnosno zakonitosti rešenja prvostepenog organa doneti na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja uz pravilnu primenu materijalno-pravnog propisa na koji se pozvao prilikom raspoređivanja tužilje.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 27. decembra 2007. godine, br. U. 6137/06

Zapisničar, Predsednik veća - sudija,

Radojka Marinković, s.r. Danica Bogdanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

SK