U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnosilac zahteva navodi da je Upravni sud, donoseći navedenu presudu, pogrešno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo, u vezi sa upravnim aktom čiji poništaj je tužbom zahtevan. Ponavlja da je dana 10.12.2020. godine nadležnoj inspekciji podneo zahtev u vezi sa „falsifikovanim“ lekarskim izveštajem lekara specijaliste – dečjeg psihijatra iz ... po kome nije postupljeno, zbog čega se dana 11.02.2021. godine obratio nadležnom Ministarstvu zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Tuženi je 06.05.2021. godine doneo rešenje kojim je Ministarstvu zdravlja Republike Srbije naloženo da postupi po zahtevu tužioca, nakon čega je su mu dostavljena obaveštenja od 14.05.2021. godine i 27.01.2022. godine. Ističe da sud svoju odluku zasniva na navodima odgovora na tužbu, koji mu nije dostavljen, dok tvrdnje tužioca i dokaze koje je dostavio, sud ne smatra relevantnim i prihvatljivim. Ukazuje na odredbu čl. 33. i 41. Zakona o upravnim sporovima, prema kojima sud rešava na osnovu činjenica utvrđenih na održanoj usmenoj javnoj raspravi, koja je u konkretnom slučaju izostala, odnosno čije održavanje je Upravni sud svesno izbegao. Smatra da u Upravni sud nije decidno opredelio iz kojih razloga navedenih u odredbi člana 203. Zakona je postupljeno u konkretnom upravnom postupku, imajući u vidu da obaveza nije izvršena ni parcijalno ni u celini, pa to nije moglo da bude osnov za donošenje presude. Ovo posebno imajući u vidu da ni Ministarstvo zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje zdravstvene inspekcije Republike Srbije, ne spori da ne postoji validni materijalni dokaz da je predmetna obaveza izvršena. Predlaže da Vrhovni sud usvoji zahtev tužioca, preinači ili ukine pobijanu presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovni postupak. Troškove postupka je tražio.

Protivna stranka Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je dostavila odgovor na zahtev osporavajući sve navode iznete u zahtevu, te predlaže da Vrhovni sud zahtev odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je pravilno postupio kada je osporenim rešenjem, primenom propisa na koje se pozvao, obustavio postupak izvršenja rešenja od 31.08.2021. godine. Ovo sa razloga što je izvršenik – Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, postupajući po navedenom rešenju Poverenika, dopisom od 27.01.2022. godine, obavestilo tražioca izvršenja, ovde tužioca u upravnom sporu, da su njegovi podnesci od 08.12.2020. godine i od 07.02.2021. godine primljeni u Ministarstvu zdravlja i zavedeni pod brojem 072-00- 00161/21-09 od 02.02.2021. godine, te da je po svim podnescima i istaknutim zahtevima obavešten dopisima koji su mu prethodno dostavljeni (osim izveštaja lekara specijaliste kojim tužilac već raspolaže i čiju kopiju je dostavio uz podneti zahtev), a da mu u prilogu dostavlja kopiju sačinjenih izveštaja lekara specijaliste. Takođe, dostavljen je dokaz da je tražilac izvršenja, ovde tužilac, navedeni odgovor - dopis primio dana 02.02.2022. godine, čime je u celosti izvršena obaveza iz rešenja od 31.08.2021. godine. Ocenjujući navod tužbe da je tuženi postupio nezakonito i sprečio tužioca da na zakonom propisan način obezbedi odgovor na njegov zahtev, Upravni sud je našao da je isti bez uticaja, budući da je rešenje o izvršenju od 06.12.2021. godine tuženi doneo, jer se iz odgovora izvršenika od 14.05.2021. godine ne može zaključiti da li se izvršenik izjasnio o zahtevu upućenom preko pošte dana 09.12.2020. godine, odnosno o kom se zahtevu konkretno izjašnjava, a što je otklonjeno obaveštenjem od 27.01.2022. godine.

Odredbom člana 203. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje), propisano je da organ koji sprovodi izvršenje obustavlja izvršenje ako je obaveza u celini izvršena, ako izvršenje uopšte nije bilo dozvoljeno, ako je upravljeno prema licu koje nije izvršenik, ako tražilac izvršenja odustane od predloga za izvršenje ili ako je rešenje koje se izvršava poništeno ili ukinuto (stav 1); izvršenje se obustavlja rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke (stav 2); rešenje kojim se obustavlja izvršenje poništavaju se preduzete radnje, izuzev ako je rešenje koje se izvršava ukinuto ili izmenjeno (stav 3).

Odredbom člana 30. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br.105/21) propisano je da će se postupci za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja započeti pre početka primene ovog zakona, okončati po odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).

Odredbom člana 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) propisano je da su rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna (stav 1); administrativno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2); u postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje (stav 3); ako poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom (stav 4).

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporenog rešenja i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi, koje prihvata i ovaj sud.

Kako je u konkretnom slučaju Ministarstvo zdravlja Republike Srbije postupilo po rešenju Poverenika i u celosti izvršilo predmetno rešenje Poverenika broj 071-01-2372/21-03 od 31.08.2021. godine, pravilno je, i po nalaženju Vrhovnog suda, tuženi organ obustavio izvršenje u skladu sa odredbom člana 203. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, pa su suprotni navodi podnetog zahteva neosnovani.

Vrhovni sud je cenio navode podnosioca zahteva koji se odnose na povrede pravila postupka pred Upravnim sudom, ali je našao da su isti neosnovani, imajući u vidu da odredbama Zakona o upravnim sporovima nije ustanovljena obaveza suda da tužiocu dostavi odgovor tuženog na tužbu, kako to pogrešno smatra podnosilac zahteva. Ovo stoga što se načelo zaštite procesne ravnopravnosti stranaka obezbeđuje dostavljanjem tužbe na odgovor tuženoj strani, pri čemu je odgovor na tužbu tuženog saglasno odredbi člana 30. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, pravo ali ne i obaveza tuženog.

Takođe, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je Upravni sud pobijanu presudu doneo bez održavanja javne rasprave u skladu sa odredbom člana 33. st. 2. i 3. Zakona o upravnim sporovima, navodeći razloge koji opravdavaju rešavanje upravnog spora bez rasprave, budući da predmet spora očigledno nije iziskivao neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, niti dodatno pojašnjenje stavova i mišljenja o pravilnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

Vrhovni sud je, s obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima, shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka, odlučivši kao u stavu drugom dispozitiva.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković