У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, подносилац захтева наводи да је Управни суд, доносећи наведену пресуду, погрешно утврдио чињенично стање и погрешно применио материјално право, у вези са управним актом чији поништај је тужбом захтеван. Понавља да је дана 10.12.2020. године надлежној инспекцији поднео захтев у вези са „фалсификованим“ лекарским извештајем лекара специјалисте – дечјег психијатра из ... по коме није поступљено, због чега се дана 11.02.2021. године обратио надлежном Министарству захтевом за приступ информацијама од јавног значаја. Тужени је 06.05.2021. године донео решење којим је Министарству здравља Републике Србије наложено да поступи по захтеву тужиоца, након чега је су му достављена обавештења од 14.05.2021. године и 27.01.2022. године. Истиче да суд своју одлуку заснива на наводима одговора на тужбу, који му није достављен, док тврдње тужиоца и доказе које је доставио, суд не сматра релевантним и прихватљивим. Указује на одредбу чл. 33. и 41. Закона о управним споровима, према којима суд решава на основу чињеница утврђених на одржаној усменој јавној расправи, која је у конкретном случају изостала, односно чије одржавање је Управни суд свесно избегао. Сматра да у Управни суд није децидно определио из којих разлога наведених у одредби члана 203. Закона је поступљено у конкретном управном поступку, имајући у виду да обавеза није извршена ни парцијално ни у целини, па то није могло да буде основ за доношење пресуде. Ово посебно имајући у виду да ни Министарство здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење здравствене инспекције Републике Србије, не спори да не постоји валидни материјални доказ да је предметна обавеза извршена. Предлаже да Врховни суд усвоји захтев тужиоца, преиначи или укине побијану пресуду и предмет врати Управном суду на поновни поступак. Трошкове поступка је тражио.

Противна странка Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је доставила одговор на захтев оспоравајући све наводе изнете у захтеву, те предлаже да Врховни суд захтев одбије као неоснован.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09), Врховни суд је нашао да је захтев неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, тужени орган је правилно поступио када је оспореним решењем, применом прописа на које се позвао, обуставио поступак извршења решења од 31.08.2021. године. Ово са разлога што је извршеник – Министарство здравља Републике Србије, поступајући по наведеном решењу Повереника, дописом од 27.01.2022. године, обавестило тражиоца извршења, овде тужиоца у управном спору, да су његови поднесци од 08.12.2020. године и од 07.02.2021. године примљени у Министарству здравља и заведени под бројем 072-00- 00161/21-09 од 02.02.2021. године, те да је по свим поднесцима и истакнутим захтевима обавештен дописима који су му претходно достављени (осим извештаја лекара специјалисте којим тужилац већ располаже и чију копију је доставио уз поднети захтев), а да му у прилогу доставља копију сачињених извештаја лекара специјалисте. Такође, достављен је доказ да је тражилац извршења, овде тужилац, наведени одговор - допис примио дана 02.02.2022. године, чиме је у целости извршена обавеза из решења од 31.08.2021. године. Оцењујући навод тужбе да је тужени поступио незаконито и спречио тужиоца да на законом прописан начин обезбеди одговор на његов захтев, Управни суд је нашао да је исти без утицаја, будући да је решење о извршењу од 06.12.2021. године тужени донео, јер се из одговора извршеника од 14.05.2021. године не може закључити да ли се извршеник изјаснио о захтеву упућеном преко поште дана 09.12.2020. године, односно о ком се захтеву конкретно изјашњава, а што је отклоњено обавештењем од 27.01.2022. године.

Одредбом члана 203. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18-аутентично тумачење), прописано је да орган који спроводи извршење обуставља извршење ако је обавеза у целини извршена, ако извршење уопште није било дозвољено, ако је управљено према лицу које није извршеник, ако тражилац извршења одустане од предлога за извршење или ако је решење које се извршава поништено или укинуто (став 1); извршење се обуставља решењем, по службеној дужности или на предлог странке (став 2); решење којим се обуставља извршење поништавају се предузете радње, изузев ако је решење које се извршава укинуто или измењено (став 3).

Одредбом члана 30. Закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр.105/21) прописано је да ће се поступци за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја започети пре почетка примене овог закона, окончати по одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10).

Одредбом члана 28. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) прописано је да су решења Повереника обавезујућа, коначна и извршна (став 1); административно извршење решења Повереника спроводи Повереник принудом (принудном мером, односно новчаном казном), у складу са законом којим се уређује општи управни поступак (став 2); у поступку административног извршења решења Повереника не може се изјавити жалба која се односи на извршење (став 3); ако повереник не може спровести своје решење на начин из става 2. овог члана, Влада му на његов захтев пружа помоћ у поступку административног извршења тог решења – применом мера из своје надлежности, односно обезбеђивањем извршења решења Повереника непосредном принудом (став 4).

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни суд налази да је иста донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права. Побијаном пресудом су оцењена сва питања и околности које су могле бити од утицаја на законитост оспореног решења и за ту оцену су дати довољни и јасни разлози, које прихвата и овај суд.

Како је у конкретном случају Министарство здравља Републике Србије поступило по решењу Повереника и у целости извршило предметно решење Повереника број 071-01-2372/21-03 од 31.08.2021. године, правилно је, и по налажењу Врховног суда, тужени орган обуставио извршење у складу са одредбом члана 203. став 1. Закона о општем управном поступку, па су супротни наводи поднетог захтева неосновани.

Врховни суд је ценио наводе подносиоца захтева који се односе на повреде правила поступка пред Управним судом, али је нашао да су исти неосновани, имајући у виду да одредбама Закона о управним споровима није установљена обавеза суда да тужиоцу достави одговор туженог на тужбу, како то погрешно сматра подносилац захтева. Ово стога што се начело заштите процесне равноправности странака обезбеђује достављањем тужбе на одговор туженој страни, при чему је одговор на тужбу туженог сагласно одредби члана 30. став 1. Закона о управним споровима, право али не и обавеза туженог.

Такође, по оцени Врховног суда, правилно је Управни суд побијану пресуду донео без одржавања јавне расправе у складу са одредбом члана 33. ст. 2. и 3. Закона о управним споровима, наводећи разлоге који оправдавају решавање управног спора без расправе, будући да предмет спора очигледно није изискивао непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања, нити додатно појашњење ставова и мишљења о правилној примени материјалног права.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу првом диспозитива ове пресуде.

Врховни суд је, с обзиром на то да је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, на основу одредбе члана 74. Закона о управним споровима, сходном применом одредбе члана 165. став 1. у вези са чланом 153. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), одбио захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка, одлучивши као у ставу другом диспозитива.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ

Записничар,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа – судија,

Мирела Костадиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић