Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 716/05
08.09.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Nikole Latinovića, predsednika veća, Nikole Mićunovića i Miodraga Vićentijevića, članova veća, sa savetnikom Jolan Madaras, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnog dela prevare iz člana 171. stav 1. KZ RS, koga brani AB, advokat, odlučujući o žalbi branioca optuženog, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Pančevu K.broj 8/03 od 17.3.2004. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375. ZKP dana 8. septembra 2005. godine doneo je

 

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca optuženog AA i presuda Okružnog suda u Pančevu K.broj 8/03 od 17. marta 2004. godine POTVRĐUJE.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Pobijanom prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi AA zbog krivičnog dela prevare iz člana 171. stav 1. KZ RS i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i šest meseci.

 

Optuženi je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu od 132.300,00 dinara, paušala u iznosu od 8.000,00 dinara a oštećeni BB je sa imovinsko-pravnim zahtevom upućen na parnicu.

 

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac optuženog zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog povrede krivičnog zakona, zbog odluke o kazni i imovinsko-pravnom zahtevu. Predloženo je, da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i predloženo je, da se o sednici veća drugostepenog suda obavesti optuženi i branilac.

 

Republički javni tužilac u Beogradu dopisom Ktž. broj 857/05 od 25.5.2005. godine je predložio da se odbije kao neosnovana žalba branioca optuženog i prvostepena presuda potvrdi.

 

Vrhovni sud Srbije održao je sednicu veća u smislu člana 375. ZKP u odsutnosti uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca i branioca optuženog, za optuženog je dostavnica vraćena sa napomenom, da se optuženi odselio sa date adrese, a o novoj nije izvestio sud, razmotreni su spisi predmeta, zajedno sa prvostepenom presudom i nakon ocene navoda i predloga iz žalbe, i pismenog predloga Republičkog javnog tužioca, našao:

 

Žalba je neosnovana.

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ni povrede krivičnog zakona na koje žalbeni sud uvek pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP.

 

Po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepena presuda je jasna, razumljiva i u izreci i u obrazloženju, i ista ne sadrži protivrečnosti, niti druge nedostatke koje bi je činile manjkavom u smislu člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, pa je neosnovana izjavljena žalba po napred navedenom zakonskom osnovu. Izreka presude sadrži jasna utvrđenja u vezi zakonskih elemenata krivičnog dela prevare iz člana 171. stav 1. KZ RS, i u vezi lažnog prikazivanja činjenica, dovođenja u zabludu oštećenog, pribavljanja imovinske koristi, pa su neosnovani navodi žalbe, da izreka ne sadrži radnju izvršenja krivičnog dela.

 

Činjenično stanje presude je pravilno i potpuno utvrđeno, da je dana 18.11.1997. godine optuženi u Pančevu u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog da će mu novac vratiti u roku od 30 dana, primio na ime zajma 85.000 DM, u svrhu obezbeđenja vraćanja zajma pristao da se obaveže, da će oštećenom preneti vlasništvo na kući u Beogradu, iako je znao da nije zemljišno-knjižni vlasnik predmetne kuće i time je sebi pribavio i protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 280.500,00 dinara.

 

Neosnovano se u žalbi branioca pobija utvrđeno činjenično stanje, navodeći da je oštećeni bio u mogućnosti da proverom utvrdi stvarno vlasništvo predmetne kuće, i da se u konkretnom slučaju radi o građansko-pravnom odnosu, jer i po nalaženju ovoga suda, kod optuženog je postojala namera za dovođenjem u zabludu oštećenog, jer je u kritično vreme po drugi put nezakonito raspolagao sa kućom u Beogradu, VV, koja se nije nalazila i njegovom vlasništvu (krajem jula meseca 1996. godine je primio kupoprodajnu cenu za predmetnu kuću iako nije bio njen vlasnik u vezi čega je vođen i pravnosnažno okončan krivični postupak).

 

S tim u vezi, pravilno je utvrđeno u obrazloženju presude, da je optuženi sklon "raznim pozajmicama", i da svoje pozajmice garantuje kućom u Beogradu, a što je utvrđeno nakon sprovedenog dokaznog postupka.

 

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio zakon, kada je radnje optuženog pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 171. stav 1. KZ RS i o izvršenoj pravnoj oceni dela sud je dao razloge koje u potpunosti prihvata i ovaj sud.

 

Postojanje građansko-pravnog odnosa, i parničnog postupka u vezi s tim, ne isključuje mogućnost vođenja krivičnog postupka u vezi krivičnog dela iz člana 171. stav 1. KZ RS, a upućivanje na parnicu oštećenog sa neopredeljenim imovinskim zahtevom je sud učinio u situaciji, kada je u parničnom postupku oštećeni delimično ostvario svoj zahtev, i po nalaženju ovoga suda, nije nedostatak presude, što taj iznos nije precizno određen.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u vezi odluke o kazni, Vrhovni sud nalazi, da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne iz člana 41. OKZ.

 

Pravilno su utvrđene kao olakšavajuće okolnosti da je optuženi porodičan, otac dvoje mldb. dece, da je srčani bolesnik, sa cerebralnim smetnjama, a pravilno je ocenjena i otežavajuća okolnost, da je ranije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela. Utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci je odgovarajuća težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivične odgovornosti optuženog, i ova kazna je nužna i neophodna mera, da se prema optuženom postigne svrha kažnjavanja predviđena članom 33. i članom 5. OKZ.

 

Za postizanje pomenute svrhe ne bi bilo celishodno izricanje blaže krivične sankcije, kako je to neosnovano predloženo u izjavljenoj žalbi. Stoga se žalba branioca i zbog odluke o kazni ocenjuje kao neosnovana.

 

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 388. ZKP Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u izreci ove presude.

 

 

Zapisničar Predsednik veća – sudija

Jolan Madaras, s.r. Nikola Latinović, s.r.

 

Za tačnost otpravka

 

OK